„Lanča“ je prvenac legendarne italijanske fabrike, a znate li kako je "Alfa" dobila ime? (Foto)

Ovaj model je poznat i po imenima „Lanča 12 HP“ i „Lanča tipo 51“

Jedna od legendarnih fabrika automobila sa Apenina je svakako i Lanča, sada je deo „Fijat grupe“ odnosno „Fijat-Krajsler automobila“.

Od početka svog bivstvovanja ova kompanija je pravila veoma originalne, tehnički vrlo dobre, dizajnerski smele automobile. Mnogi od njenih modela su pravi biseri auto-industrije.

Sve je počelo sa modelom „12 HP“ koji je posle prvih testova na drumu u septembru 1907. godinu dana kasnije prikazan na Salonu automobila u Torinu. Proizvodnja je započela 1908. godine.

Model je bio poznat i kao „Lanča tipo 51“ po imenu radionice, da bi oznaku „alfa“ dobila tek 1919. kada je osnivaču kompanije Vićencu Lanči brat Đovani, inače profesor klasičnih jezika, predložio da automobile označava slovima grčkog alfabeta i to otpočetka proizvodnje.

Prva „lanča“ je bila sasvim drugačija od automobila toga doba. Imala je čvrstu, laganu šasiju sa niskim težištem, imala je i kardan umesto lanaca, motor je imao četiri cilindra u liniji, podeljena u dva bloka i 2,545 kubika, cilindri su imali po dva ventila sa strane. Dostizao je 1.800 obrtaja radilice što je u to doba bilo znatno više od konkurencije pa je automobil, iako je imao samo 12 KS bez po muke postizao 90 kilometara na čas, karburator je bio Lanča dvostepeni vertikalni koji se prethodno zagrevao vodom iz hladnjaka, paljenje je bilo magnetno „Boš“ koje je bilo vodeno uz pomoć centrifugalne pumpe, a podmazivanje gravitaciono. Menjač sa četiri stepena je bio u kutiji od lakih legura i snagu je, rekosmo, uz pomoć kardanskog vratila isporučivao na zadnje točkove. Vešanje je napred bilo sa čvrstom osovinom i polu-eliptičnim uzdužnim lisnim oprugama, a zadnje sa čvrstom osovinom sa 3/4 elipse uzdužnih lisnatih opruga. Automobil je imao dve kočnice.

Pročitajte još: Obeležio šezdesete:„Jaguar e tajp“ rame uz rame sa Bitlsima i mini suknjom (Foto)

Nožnu, gde papučica kočnice (mehanička) deluje na menjač i ručna kočnica (mehanička) koja deluje na zadnje točkove koji su pravljeni od drveta i imali su gume 810 h 90.

Uspeh je bio golem pa je napravljeno 137 primeraka koji su se i izvozili čak u Veliku Britaniju i SAD. Veliki uspeh imala je i sportska verzija koja je bila nešto kraća i nije imala krov.
Cena se u zavisnosti od verzije kretala od 10 – 22.000 lira. Proizvodila se do kraja 1909.