· · Komentara: 0
bajka

Ko se krije iza BAJKE Snežana i sedam patuljaka? Priča devojke po kojoj je nastala STRAŠNIJA je od one koju svi znamo (VIDEO)

Ceo svet zna priču o Snežani - lepotica, princ, zla maćeha, otrovna jabuka, patuljci… Nakon Diznijeve ekranizacije iz 1937. ova bajka ulepšala je detinjstva generacijama dece, ali retko ko zna da su originalnu priču braća Grim, po svoj prilici, zapisala prema sudbini jedne stvarne princeze.

1594976396_pjimage-2-.jpg
Foto: Printscreen/ Uou Tube/Mihailo Petrović

“Snežana” (poznata i pod naslovom “Snežana i sedam patuljaka” ili “Snjeguljica”) je izvorno nemačka bajka. Braća Grim su je objavila 1812. u prvom izdanju njihove zbirke “Dečje i domaće bajke”. Od tada je nekoliko puta menjana da bi konačnu verziju dobila 1854. godine.

Pročitajte još: Nezaobilazan trend vraća se u modu: Rolšule su glavna atrakcija ove sezone

Od tada do danas mnogi istraživači teoretisali su o tome da li je bajka zasnovana na stvarnim događajima tj. ličnosti. Danas je najprihvaćenija teorija koju je nemačkog istoričara Ekharda Sandera koju je objavio u 1994. godine u knjizi “Schneewittchen: Märchen oder Wahrheit?” (“Snow White: Fairy Tale or Truth?”). 

Lepotica stradala kao žrtva dvorskih intriga

Ko je bila Snežana?
Po Sanderu, lik Snežane zasnovan je na liku grofice Margaret von Valdek. Margaret je bila ćerka grofa Filipa IV rođena 1533. godine i nadaleko poznata po svojoj lepoti.

Margaret je bila tek devojčica kada se njen otac, udovac, ponovo oženio. Zbog neslaganja sa maćehom, Margaret su poslali da živi u malom rudarskom gradu Valdek na severozapadu Nemačke.

Kada joj je bilo 16 godina Margaret je otac poslau u Brisel, na dvor Marije od Ugarske koja je bila upravitelj Holandije i sestra španskog kralja i cara Svetog rimskog carstva Karla V.

Pročitajte još: Mi imamo ODGOVOR: Znate li kako je nastao SLADOLED NA ŠTAPIĆU?

Lepotica je odmah privukla pažnju dvorjana i mnogi su se otimali za njenu naklonost, ali ona se zaljubila, ni manje ni više, nego u prestolonaslednika, Karlovog sina princa Filipa. Navodno, ni on nije bio imun na prelepu kneginju i između njih je ubrzo po upoznavanju buknula romansa.

Nažalost, priča nije imala srećan kraj. Margaret/Snežana nije završila sa princom već je umrla od misteriozne bolesti u 21. godini. Navodno, otrovana je i bila je žrtva dvorskih intriga nekoga kome se nije sviđala mogućnost da baš ona postane kraljica Španije.

Iako ova priča nikada nije dokazana, u njoj jedno je sigurno - iza zavere nije stajala maćeha jer je 1554. kada je Margaret umrla, i ona već odavno bila pokojna!

Pročitajte još: Kako je MARAMA Merilin Monro SPASILA pozorište od propasti?

Postoji još jedna sličnost sa bajkom. Naime, u rudnicima kojima je rukovodio njen otac radila su uglavnom deca, pa je to mogla biti inspiracija za patuljke koji se pominju u bajci. Kao i u priči, i ova deca su kopala po ceo dan u rudnicima i živela u zajedničkim kućama napravljenim specijalno za njih.

Neka “druga Snežana”

Druga Snežana
Još jedna istorijska ličnost moguća je inspiracija za bajku o Snežani - Marija Sofija fon Ertal. Ona je živela u Nemačkoj u 18. veku i bila je ćerka zemljoposednika princa Filipa Kristofera fon Erthala.

 Nakon smrti njene majke, otac se ponovo oženio i to groficom Klaudijom Elizabet Marijom fon Veningen. Pričalo se da ona nije podnosila muževljevu decu iz prvog braka, a da je naročitu netrpeljivost pokazivala prema Mariji.

Međutim, ako je Marija i bila lepa, o tome danas nema pomena u istorijskim izvorima, a nema zapisa ni o tome kako je umrla. Grob joj je pronađen tek 2019. godine.

Pročitajte još: Da li znate ZAŠTO se kaže da SVI PUTEVI VODE U RIM? (FOTO)

Ipak, postoje sličnosti sa bajkom! Nedaleko od zamka u Loru gde je porodica živela nalaze se ulazi u srednjovekovne rudnike. Ti otvori toliko su mali da su u njih mogli da uđu samo deca ili - patuljci!

Osim ovoga, postoji još jedna veza. Zamak je danas muzej, a svi koji ga posete mogu da razgledaju i čuveno “magično ogledalo”. Marijin otac kupio ga je svojoj drugoj ženi i na njegovom ramu i danas su čitljivi natpisi - “Samoljublje” i “Ona je lepa kao svetlost”.

Zvuči poznato?

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.