·
·
Коментара: 0
СЕЛО
НАУЧНИ потврдили: МОЗАК људи у граду и селу НЕ РАЗМИШЉА исто! Ево ко је НЕРВОЗНИЈИ!
Тенденција бега из града није новина, јер људи већ годинама, па и деценијама, све више мир траже на селу. Да ли је то добро за здравље?
Док многи то чине само викендом, враћајући се потом животу у урбаној средини, неки се одлучују да трајно замене место боравка, што већина стручњака поздравља.
Прочитајте још: Он је једини СРБИН у златиборском крају, презива се СИМИЋ, а ово је његова ПРИЧА
Истраживања показују да је таква одлука за многе и нужна, уколико желе да сачувају нарушено здравље, јер мозак становника града и оних са села другачије реагује на стрес. До тог закључка је дошао међународни тим научника, проучавајући како се понаша организам људи који су били подвргнути различитим стресним ситуацијама.
Људи на селу користе други део мозга, што ни пресељење из града не може да промени!
Учесници велике студије су били подељени у три групе, па су тако у првој биле особе које су цели живот провеле у граду, у другој оне које су се из руралне средине доселиле у град, а у трећој доживотни становници села.
Научници су открили да је мозак особа које су се доселиле у град највећу реакцију на стрес имао у пределу амигдале, делу задуженом за осећања и расположења. Код људи одраслих у урбаној средини највећи одговор организма се догодио у лимбусу, делу мозга који регулише стрес. Чак ни бег у сеоски живот не може одмах да исправи ствари.
Ако сте дуго живели у граду ни пресељење не може домах да помогне Фото: Депозит
- Иако сте се преселили и више не живите у граду, али сте у њему провели 15 година, структура вашег мозга и даље је осетљива на стрес - тврди Јенс Пруснер, директор Центра за проучавање старења при Универзитету у Монтреалу.
Људи у граду су дупло више склони шизофренији, јер су стално под стресом.
Упоређивањем слике мозга око 100.000 волонтера који су дошли из града са онима који су већ живели у руралним срединама, научници су закључили да те разлике објашњавају зашто људи из урбаних подручја чешће ментално оболевају, па су тако, на пример, два пута склонији шизофренији.
За то је, објашњава наука, крива свакодневна изложеност стресу - саобраћајним гужвама, буци, загађености ваздуха...
Прочитајте још: Руски лекари спремају народ за АПОКАЛИПТИЧНУ јесен: Пратите упутства и СПАСИТЕ СЕ
- Стрес се, између осталог, дефинише и као степен свакодневних потешкоћа са којима морамо да се носимо. Ако живите у граду, њих је много више у поређењу са оним што проживљава становник руралне средине - каже Пруснер.
