·
·
Коментара: 0
ЉУБАВ
Имају ли "тапију" на љубав само млади? Старији све чешће улазе у емотивне везе, а због тога наилазе на ОСУДУ - зашто?
Како људи доживљавају љубав после 50, имају ли храбрости и снаге да некога поново пусте у свој свет и да мењају свакодневне навике?
Психолог и психотерапеут Станислава Попов наглашава да се код нас после 50. људи теже упуштају у емотивне везе, не због немогућности да пожеле или доживе љубав, већ због стереотипа да то није у складу са њиховим годинама.
Значи ли то да “тапију” на љубав имају само млади и да није “пристојно” волети у познијем добу?
Никада није касно
Доживљај љубави је пријатно искуство и нема разлога да мислимо да се много разликује од љубави у млађим годинама. Оно што може бити другачије је боље познавање сопствених потреба, као и израженија свест о важности поштовања жеља друге особе, што може да утиче на зрелији љубавни однос.
Прочитајте још: Даме +50 масовно пакују кофере
- Потреба за љубављу и блискошћу није резервисана само за младе, она траје колико и животни век, само је питање да ли је потискујемо или живимо “пуним плућима” - истиче Станислава Попов.
Мада од особе са животним искуством не очекујемо да се заљуби до те мере да преувеличава позитивне особине партнера а не види оне негативне, то је, ипак, могуће. Не треба изједначавати заљубљеност и љубав, па је исправније да се каже да је и једно и друго могуће и након 50.
Средовечни људи имају већу свест о томе шта им је важно у партнерском односу и које су им границе, али и овде су могући погрешни компромиси.
Криза средњих година
Оправдано је очекивати да ће иста особа у различитом животном добу имати другачије критеријуме за избор партнера. Одрасле особе често боље познају себе и јасније им је шта желе, па доносе зрелије одлуке у том погледу. Али период око 50. године је доба у којем се може појавити такозвана криза средњих година.
- Она се код мушкараца може испољити у потрази за знатно млађом партнерком и прељубничким, односно ванбрачним односима са једном или више особа истовремено - каже Попов.
Компромиси?
Пошто су већ остварене личности, често са браком и потомством иза себе у емотивну везу не улазе због притиска да се заснује породица или да жена не остане неудата. У оваквим случајевима људи теже пристају на компромисе јер немају потребу за тим. Компромисе праве особе које страхују од самоће и због уверења да је једино живот са неким вредан. На компромисе пристају и они који у партнерске односе не улазе из аутентичне жеље и љубави, већ су мотиви друге природе.
Само примитивна средина и посесеивна деца осуђују везе старијих људи
Код жена је то време менопаузе које оне различито психолошки доживљавају, али утицај физиолошке промене може (али не мора) бити значајан за њихову сексуалност и осећај сопствене привлачности. Поменуте кризе не треба схватати као правило, већ као могућу појаву у средовечном добу.
Предности оваквих веза
- Основна предност је квалитетан партнерски однос који доноси свим паровима: задовољене потребе за присношћу, еротско задовољство, емоционална размена, узајамна брига, доживљај сопствене привлачности и “ексклузивности” у нечијем животу, међусобна оданост и поверење, што су важне компоненте психолошког благостања - истиче Попов.
Основна предност су квалитетан однос, узајамна брига, поверење , осећај ексклузивности.
Истраживања у психологији говоре о бољем здрављу и чак дужем животном веку код средовечне и старе популације у партнерском односу. Ове резултате не треба схватати тако једноставно, јер се такође односе на развијеност социјалне мреже, доживљај сврхе сопственог живота, као и осећај неусамљености у ширем контексту.
Да ли су трајне?
- Емотивни односи мотивисани зрелом љубављу и присношћу, у којима партнери поштују међусобне потребе, компатибилни су у организацији живота са заједничким вредностима и циљевима, имају велику шансу да опстану, као и сваки такав однос у ранијем животном добу - закључује Попов.
Прочитајте још: Бака која убија добрим СТИЛОМ!
Али није довољна само емоција, већ одлука да то потраје. Страх да ли ће опстати зависи и од квалитета односа, критеријума који се узимају у обзир у избору партнера, ранијег љубавног искуства, као и од самопоштовања и поверења у личне квалитете.
