Ево како су ПОПАРА, ЦИЦВАРА и ПРОЈА отхраниле СРБЕ у средњем веку! (РЕЦЕПТИ)
Док ми углавном доручкујемо у пекарама, а неки посежу и за брзом храном и овсеним пахуљицама, наши преци од пре 6-7 векова, негде у доба Косовске битке, јели су много сиромашнији, али и здавији доручак. Ево неких рецепата за јела која и данас можете уврстити у исхрану.
Срби су одувек волели добро да поједу и попију, али је исто тако и сиромаштво било саставни део њихових живота. Управо оно је изнедрило велики број јела која су “мало за очи, много за тело” – лака и једноставна за припрему, а свеједно хранљива и заситна.
Прочитајте још: ОДМАХ ПРЕСТАНИТЕ СА ТИМ! Већина ову НАМИРНИЦУ додаје у кајгану, а потпуно је ПОГРЕШНО!
Прво, заборавите на златне виљушке и остали есцајг, разноразне ђаконије поређане на дугачке столове где се свако јело обилно залива медовачом и вином. Тога је, ако је уопште и било, било на дворовима владара, племића и остале властеле.
Обичан свет – сељаци, занатлије и пастири, јели су шта су имали и стигли. Ипак, то не значи да њихова храна није била лепа и здрава!
Проја нас је отхранила!
Доручак старих Срба обично се састојао од супа и каша од ражи, оваса и јечма. Оне су се припремале на води или евентуално са мало млека, ако се имало.
Прочитајте још: ОВО ЈЕ НАЈСТАРИЈИ НАПИТАК ПОЗНАТ ЧОВЕЧАНСТВУ! Осећање задовољстава које изазива учиниће да се осетите КАО БОГОВИ
У њих су додаване биљке као зачини мада, генерално, поврће није било “на цени”. Звало се зеље, а када би помињали “љуто зеље” стари Срби су мислили на лук и роткве. За празнике би се у њих убацио и по који комад меса.
Друга “варијанта” традиционалног доручка “обичног Србина” укључивала је хлеб… много хлеба!
Цицвара
Када се помене стари хлеб већина прво помисли на проју и кукурузни хлеб. Истина је да су ова теста отхранила Србе, али пре открића Америке на овим просторима није било кукуруза, па се у средњовековној Србији хлеб месио од “сумјешице” и “суражице” – мешавине пшенице, јечма и ражи.
У тешким и гладним временима, јео се и овас који је иначе служио за исхрну коња.
За попару вам треба стари хлеб, кајмак и сир, вода и со, а неко ставља и млеко. Посољена вода се кува док не прокључа, па се у њу дода млеко и стари хлеб.
Смеса се промеша и остави на тихој ватри, па кад хлеб набубри у то се дода сир и кајмак и сачека се да се они лепо истопе.
Ко је имао стоку, тај је онда спадао у мало богатији слој, а за доручак је користио много млечних производа. Осим млека (крављег или козијег) јеле су се и прерађевине – сир и наравно, кајмак.
Турска реч, а српско јело!
Прочитајте још: Пробали сте БОСИЉАК, али не помаже? Ово је СМРТ за КРВОПИЈЕ!
Комбинацијом само ова два састојка – хлеба и млечних производа старе српске домаћице створиле су небројано јела за доручак од којих нека познајемо и данас – попару, цицвару, гибаницу, качамак, проју, јуфкару…
Не можемо изоставити ни качамак!
Традиционални српски доручак за који вам треба кукурузног брашна, воде, соли, кајмака и тврдог сира. Вода се прокључа и онда се у њу, на средину посуде сипа кукурузно брашно. Не треба мешати већ пустити да се формира “осртво” од брашна у води. Затим, танком оклагијом или варјачом смеса се издуби на средини како би се ту формирао отвор. Брашно се посоли по површини и све се остави да ври око 25 минута.
Прочитајте још: ЗЕЛЕНИ тањир који даје ЕНЕРГИЈУ и добро РАСПОЛОЖЕЊЕ (ФОТО)
Након тога, вода се одлије у други суд, а преостала смеса се снажно меша варјачом док се не уједначи. Измешани качамак поравнајте у лонцу и вратите кратко на ватру. Када смеса пође навише, склоните са шпорета и изручите тесто на припремљену подлогу. Док се качамак хлади растопите кајмак (или евентуално маслац) и издробите сир у посебну посуду.
Јачим концем сеците танке слојеве качамака и ређајте их у чинију, преливајте кајмаком и сиром док не потрошите све. Последњи слој поспите сиром.