Dizajnerski bljesak u sivilu jednoličnosti

Savremene konstrukcije snajperskih pušaka namenjenih taktičkoj upotrebi liče jedna na drugu do neprepoznatljivosti. Sledeći aktuelni trend i konkretne zahteve neposrednih korisnika, brojni proizvođači širom sveta skoro su standardizovali opšti izgled ovog oružja visoke preciznosti. 

Pročitajte još: Šta donosi četvrta generacija SRS repetirki?

Takođe, paleta kalibara oko kojih se one kreiraju je sveden na tek nekoliko tipično vojnih: 7,62x51 mm NATO, 7,62x54R kategorija puščane municije standardnih karakteristika, kao i potentne .338 Lapua Magnum, .50 BMG i 12,7x108 mm. 

Iako su moderne taktičke snajperke vrlo slične, ovu smo zapazili pored mnoštva drugog oružja, foto: M. Milanović

Svaki od ovih kalibara ima određene kvalitete, ali i nedostatke usled kojih konstruktori renomiranih fabrika i dalje pokušavaju da pronađu optimalno rešenje sistema oružje-metak za snajperska dejstva na projektovanim daljinama do cilja.

Stres za strelca i optiku

Snažna municija .300 Vinčester Magnum je osmišljena da omogući pogotke na udaljenostima većim od uobičajenih lovačkih situacija, a izvanredna svojstva spoljne balistike omogućavala su da strelac "kompenzuje" grešku u proceni daljine. Osim toga, različiti uticaji poput bočnog vetra, visoke vlažnosti vazduha i fenomena kosog hica su se manje odražavali na putanju zrna u poređenju s uobičajenim puščanim mecima. S druge strane, izuzetno neprijatan trzaj i akustički brutalan efekat pucnja, neretko su doprinosili stresu korisnika i osećaju nelagodnosti neposredno pred opaljenje svakog hica.

Okidački mehanizam je potpuno podesiv, u skladu s potrebama korisnika, foto: M. Milanović

Česte su bile i pojave destabilizacije montaža optičkih nišana od prenosa energije trzaja i vibracija prilikom ispaljivanja municije .300 WM, a dešavale su se i neželjene pojave oštećivanja končanica optike do neupotrebljivosti. Sve pobrojano je uzrokovalo da se srazmerno mali broj snajperskih pušaka u ovom kalibru trenutno koristi za vojne potrebe. 

Optimalno rešenje u kategoriji nazvanoj Presižn Snajper Rajfl za USSOOCOM napravila je kompanija "Baret Fajerarms" i nazvala je MRAD. Kris Baret osmislio je modularni dizajn u kalibrima .338 Lapua Mag, .300 Win. Mag. i 7,62 mm NATO, s mogućnošću jednostavne zamene cevi, svojevrsnom "šasijom" od duraluminijuma i preklopnim kundakom. Uskoro se pojavila i nešto redizajnirana varijanta pod imenom Barrett 98B - upravo puška koju smo imali prilike da isprobamo.

Modularna snajperka

Osnovu ove moderne puške predstavlja cev izrađena po match-grade normativima, sa dvokomornom gasnom kočnicom na prednjem kraju. Precizno CNC obrađeni dvodelni sanduk na gornjoj površini ima integralnu Picatinny šinu za postavljanje optičkog nišana, a sa donje strane je moguće montirati podesive nožice.

Testni strelac velikog iskustva nam je demonstrirao u kojoj meri se brzo i stabilno ovo taktičko oružje postavljka u položaj za precizno dejstvo, foto: M. Milanović

Skeletoidni kundak doprinosi manjoj ukupnoj masi, ali je izvrsno profilisan, tako da se strelac lako prilagođava konfiguraciji oružja. Okidački mehanizam je potpuno podesiv u skladu s potrebama i senzibilitetom korisnika, uz vrlo jednostavan princip pristupa unutrašnjosti mehanizma uklanjanjem samo jedne poluge.

Skeletoidni kundak doprinosi manjoj ukupnoj masi, ali je izvrsno profilisan, foto: M. Milanović

Odvojivi okvir kapaciteta 10 metaka vrlo stabilno ostaje u istom položaju i pri najgrubljoj manipulaciji, bez mogućnosti oštećivanja municije u njemu, usled ispadanja oružja ili trzaja posle opaljenja. Ma koliko to nekome delovalo manje bitno, imali smo prilike da vidimo kako se mecima u magacinu ili okviru zrno uvuče unazad u čauru kao posledica vibracija ili udara, a jasno je kako to kasnije utiče na spoljnobalističke efekte.

Manipulacija zatvaračem je lišena bilo kakvog napora i ne uzrokuje pomeranje nišanske slike, a pištoljski rukohvat spada u najbolje profilisane, iako su prisutni učesnici testa isprobavali mnoštvo modela u prošlosti.

Domaća municija i rumunska optika

Manipulacija zatvaračem je lišena bilo kakvog napora i ne uzrokuje pomeranje nišanske slike, foto: Baret

Na raspolaganju smo imali dve vrste municije, .300 Vinčester Magnum domaćeg proizvođača "Prvi partizan", sa zrnima tipa SP mase 150 grejna (9,7 grama) i FMJ BT mase 145 grejna (9,4 grama). Odabrali smo municiju s lakšim zrnima, jer upravo ta laboracija omogućava manja odstupanja grupe pogodaka ako se pogrešno odredi daljina do cilja. Na pušci je montiran optički nišan IOR 6-24x56 izvanrednih karakteristika, ali smo ipak za svaki slučaj, proveravali čvrstinu montaže poučeni ranijim frustrirajućim iskustvima sa lovačkim karabinima u ovom kalibru. Sila otpora na okidaču je oko 1.800 grama po fabričkim normativima.

Na pušci je montiran optički nišan IOR 6-24x56 izvanrednih karakteristika, ali smo ipak za svaki slučaj proveravali čvrstinu montaže, foto: M. Milanović

Trzaj je sveden na optimalni minimum, s obzirom na snagu metka koji koristimo. Pravolinijska putanja do cilja i skoro laboratorijski uslovi testiranja, doprineli su da kasnije grupe pogodaka budu u proseku ispod 14 cm na 300 metara, što je prihvatljivo s obzirom na loše svetlosne uslove i stravičan prasak u skučenom prostoru, gde ni antifoni ne pomažu u dovoljnoj meri.

Pogođeni gongovi na 450 m

Zbog toga smo se odlučili da pravi potencijal ove taktičke puške isprobamo i na otvorenom poligonu, gde postoji visinska razlika između vatrene linije i ciljeva, a koristili smo metalne "gongove" postavljene provizovno na više pozicija udaljenih od 300 do 450 metara. Upotrebili smo PPU metak s zrnom HPBT mase 168 grejna, koji su nam preporučile američke kolege s velikim iskustvom u long range takmičenjima puškama tog kalibra.

Pročitajte još: Koliko se trzaj lagane puške pri ispaljivanju snažne municije, razlikuje od kopita mazge koja se rita?

Na raspolaganju smo imali dve vrste municije .300 Vinčester Magnum, foto: M. Milanović

Budući da metak .300 WM ima vrlo položenu putanju, prenosili smo paljbu s jedne na drugu metalnu metu bez korekcija tureta optičkog nišana, pa su pogoci u nizu ostvarivani u gornje periferne zone bližih i krajnje donje rubove udaljenijih gongova. Bilo je i promašaja usled grešaka strelaca, ali i realne potrebe da se za tako mali cilj ipak tačno odredi daljina nekim od savremenih optoelektronskih uređaja najnovije generacije, naročito ako se angažuju mete udaljene 400 do 450 metara.

S obzirom na to da su naše impresije potpuno subjektivne, treba naglasiti kako ovom snajperskom sistemu tek predstoji period potpune dokazanosti u praksi i na terenu.

Milan MILANOVIĆ