Andreju se u snu javila BOGORODICA sa PORUKOM, a onda je nastala PRVA RUSKA IKONA (FOTO)
Sveta ikona Presvete Bogorodice Bogoljubske nastala je u najzanimljivijoj epohi ruske istorije.
Veliki knez Andrej Bogoljubski bio je sin osnivača Moskve Jurija Dolgorukog, ali radoznali um, posvećenost duhovnosti i naukama, nasledio je od poznatog dede Vladimira Monomaha, pra-pra unuka vizantijskog cara Konstantina Monomaha.
Mladi Andrej bio je obuzet idejom o stvaranju ruske pravoslavne države, na teritorijama tadašnjih kneževina po vizantijskom modelu i odmah po punoletstvu krenuo je u Carigrad, pa na hodočašće u Jerusalim,.
Pročitajte još: "Majstor i umjetnik svemu bio je neki monah, rodom Srbin, po imenu Lazar": Sat u KREMLJU napravio je HILANDARAC
Vešt, hrabar, smiren, obučen u svim vojnim veštinama, Andrej je u prvim redovima učestvovao u pohodima oca.
Jurij Dolgoruki stolovao je u Kijevu, a kada je došlo vreme da zameni oca, svi su očekivali da će Andrej doći u Kijev. Prolazilo je vreme, a on se nije pojavljivao, već je kovao nove planove, koji su bili vezani za novu prestonicu, koja će biti udaljena od prvih linija neprijatelja, a biti toliko značajna i uređena da će zaseniti Kijev i druge gradove.
Umesto Kijeva, počeo je izgradnju Vladimira.
Doneo je odluku koja će imati sudbinski značaj za razvoj i stvaranje Rusije na sadašnjem prostoru. Oblast koju su Kijevljani zvali Zalesje, iza šuma i daleko od granica iz kojih su dolazile horde i pljačkaši, bila je samim položajem zaštićena. Počela je izgradnja Vladimira kao novog centra Rusije.
Zapisana je njegova naredba da sve što ima u Kijevu ovde mora biti veće i lepše. Počela su da niču mnoga velelepna zdanja: dvorci, hramovi, kule, utvrđenja.
Sve je bilo veće i lepše.
Tako su kijevski bedemi dugi četiri, a vladimirski - sedam kilometara, Zlatna kapija na ulazu morala je biti veća i lepša, a hramovi od belog kamena obrađenog na vladimirski način, među kojima je biser stare ruske arhitekture Crkva Uspenja Presvete Bogorodice.
Pročitajte još: Prodavnica je u bašti, apoteka je u šumi: Ovi ljudi su potpuno PROMENILI NAČIN ŽIVOTA, a ovo je priča o njima (FOTO)
Krajem 1170. godine ujedinio je sve ruske zemlje, a posle četiri godine ubijen je u noći 30. juna. Ruska pravoslavna crkva kanonizovala ga je 1702. godine. NJegove svete mošti nalaze se u Andrejevskoj Uspenjskoj crkvi u Vladimiru.
Bogoljubovski manstir Foto: A. Baškevič
Na nekoliko kilometara od Vladimira, skoro kao njegovo predgrađe, nalazi se selo svetskog značaja, imenom Bogoljubovo. Nije utvrđeno da li je sveti veliki knez dobio ime po njemu, ili selo po knezu, ili po ikoni Presvete Bogorodice Bogoljubske.
Odlučivši da umesto u Kijev krene u Vladimir i od njega stvori novu prestonicu knez Andrej krenuo je sa svitom i poneo iz višgorodske crkve najveću svetinju ikonu Majke Božije. Bila je to čuvena ikona Presvete Bogorodice, slikana rukom Svetoga Luke, koja je stigla iz Carigrada. U blizini Vladimira, pored reke Kljazme, konji su se zaustavili i knez je naredio da se na tom mestu prenoći.
U snu mu se javila Bogorodica i tako je nastala prva ruska ikona!
U snu, javila mu se Presvete Bogorodica sa porukom da na tom mestu sagradi hram, a da ikonu Bogorodice koju nosi sa sobom odnese u Vladimir. Ruskim slikarima je naredio da oslikaju novu ikonu sa likom Presvete Bogorodice kako ju je video u snu. Tako je nastala prva ruska ikona. Bogorodica stoji sa pogledom uperenim prema nebu i obraća se molbom svome Sinu da zaštiti Rusku zemlju i ruski narod.
Manastir je pod zaštitom UNESKO
Manastir Rođenja Presvete Bogorodice ubrzo je podignut na mestu Javljanja, a tokom vremena oko njega je stvoreno naselje koje je dobilo ime Bogoljubovo. Najstarija zdanja su pod zaštitom UNESKO, među kojima i ona koja su bila deo rezidencije velikog kneza Andreja Jurjeviča Bogoljubovskog.
Pročitajte još: Sveti KLIN iz Hristove ruke i danas LEČI BOLESNE
Sjaj i duh minulih vremena zrače iz ove svetinje koja predstavlja jedan od bisera čuvenog "Zlatnog prstena Rusije" , koji obuhvata najstarije gradove Rusije, muzeje na otvorenom, koji čuvaju zdanja od dvanaestog do osamnaestog veka, manastire, crkve, tvrđave...