TRI razloga zašto su BAJKE bolje od crtanih filmova
Odrastanje uz priče upućuje decu na suprotnu stranu od zla i stvara osećaj topline i bliskosti sa roditeljima
U svim prošlim i budućim vremenima, bajke su književna nežnost za oplemenjivanje dečje duše - zapisao je Nedeljko Terzić, književnik i novinar iz Sremske Mitrovice.
Pročitajte još: Dozvolili ste malom detetu da gleda TV? Napravili ste veliku grešku, a shvatićete kad bude kasno
- Bajkama uvek negujemo dobrotu, lepotu i plemenitost, zbog čega su one izuzetan putokaz za najmlađe - kaže Terzić.
Bajkovite puteve u životu ne smemo da zatrpavamo, upravo zbog najmlađih i ne sme da nam bude teško da ih predstavljamo našoj deci. One uvek nose pouke o lepoti, dobročinstvu, zaboravljenom viteštvu, poštovanju i uvažavanju, slozi, mašti koju možemo da razvijamo i koja može da nam pomogne u ulepšavanju života.
Bajke su korisne u svakodnevnom životu
Odrastanje uz bajke uvek povlači za sobom da ćemo biti upućeni na drugu stranu od zla. Sama po sebi, ona je nežno književno biće, čiju nežnost moramo da čuvamo i prihvatamo.
Sagovornik naglašava da je on pobornik klasičnih, tradicionalnih bajki koje su potekle iz pripovedanja našeg naroda. Nije za one modifikovane, koje se predstavljaju na ekranima, sa devojčicama roze očiju, zelenom kosom, ljubičastim licem i malim rogom na glavi.
- Mi imamo bajke u svakodnevnom životu, koje su nam neophodne i od "koristi" - kaže Terzić.
"Mrgudica" je za decu uzrasta do petog razreda, jer mislim da je za njih ovakva literatura "ekskurzija" naučnog ili poučnog karaktera, a ne kratkotrajni provod kao što to doživljavaju stariji uzrasti.
- Roditelji, međutim, danas brzo odlučuju da se na lakši način udalje od deteta, misleći da će mu dati slobodu tako što će ga pustiti da gleda u nadrealističke priče na ekranu, dok oni bezbrižno piju kaficu - ističe Terzić.
Sa kakvim slikama u glavi deca odlaze u krevet ako su gledali filmove sa namrgođenim likovima?
Bajke su prava porodična literatura, one su oduvek pred spavanje okupljale porodicu. Najmlađi su uspavljivani tako što je neko tiho i lagano čitao i svi su pomno slušali dok najmlađe dete ne zaspi.
Pročitajte još: Štiteći decu od kućnih poslova pravite grešku: Istraživanje traje 75 godina i sasvim je jasno
Sa kakvim će sličicama u glavici dete ući u san, nije teško odgonetnuti ako postavimo pitanje sebi: "Da li smo za bajku sa rogatim, zubatim, plastičnim i namrgođenim likovima ili onu u kojoj se pojavljuju sasvim normalni likovi koje mi prepoznajemo i viđamo u svakodnevnom životu, u priči koja će nas nečemu i podučiti?" Odgovor je, mislim, očigledan, zaključuje Terzić.