·
·
Komentara: 0
KNJIŽEVNOST
Imao je TRI imena, a ostavio je značajan trag u srpskoj književnosti: Znate li ko je bio ALKIBIJAD NUŠA?
Iako je rođen u Beogradu, detinjstvo je proveo u Smederevu, a zbog antirežimskih stavova bio je prinuđen da piše pod pseudonimom Ben Akiba.
Ime ovog znamenitog pisca do punoletstva glasilo je Alkibijad Nuša, a iza ovog imena stoji zapravo Branislav Nušić.
Nušić je bio srpski komediograf i pisac romana, drama, priča i eseja. Smatra se začetnikom retorike u Srbiji, a radio je i kao novinar i diplomata.
Pročitajte još: Kako je nastala izreka Samo sloga Srbina spasava? Predanje doseže do SVETOG SAVE, a ima POSEBNO ZNAČENJE
Ovaj poznati komediograf potiče iz cincarske porodice, a tek kad je maturirao i upisao Pravni fakultet zakonski je promenio ime u Branislav Nušić.
Poznat kao mlad čovek „poganog jezika i još poganijeg pera“
Učestvovao je u srpsko-bugarskom ratu, posle kojeg je objavio satirični tekst “Dva raba” u kojem je kritikovao i na elegantan način ismejao kralja Milana Obrenovića zbog odnosa prema srpskim vojnicima. Tekst je zabranjen, a Nušić je osuđen na dve godine tamnovanja.
Pročitajte još: Znate li kojoj poznatoj srpskoj pevačici je pravo ime FUNTINJORA FUNTA LUNGA?
Bez dlake na jeziku
Pisac je nazvao neku gospođu kravom i zbog toga je dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Pre nego što su se svi razišli, on upita sudiju: „Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“ „Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija. „Doviđenja, gospođo“, odgovori Branislav Nušić onoj zbog koje je dospeo na sud i napusti prostoriju.
Kao jedan od najumnijih Srba u dva mandata je bio načelnik Ministrstva prosvete, a 1933. izabran je za redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti.
NJegove drame i komedije najčešće opisuju srpski provinscijski mentalitet na prelazu iz starog u novo doba, kako se označavao ulazak u XX vek. "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Tako je moralo biti", "Narodni poslanik", spadaju u najznačajnija dela srpske dramske proze.
Jedan od najpoznatijih citata ovog pisca je: „Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.“
