·
·
Komentara: 2
ZAPIS
BOŽJA OPOMENA? Hrastovi kod Jagodine PADAJU, a meštani govore o ZAPISU STAROM 250 GODINA
Mada u skorije vreme nije posečeno nijedno sveto drvo, neka su počela da se suše, a sa drugih se odvaljuju grane. Neki meštani to vide kao Božiju opomenu, a drugi kao normalnu pojavu zbog starosti stabala.
Slučajnost ili opomena, tek na razdaljini od samo dvadesetak kilometara u selima Komaranu, Tečiću i Kolaru duž puta Rekovac - Jagodina, zapisi više nisu dostojanstvena stabla iz davnina.
Pročitajte još: "Idite gde ste pošli i ništa ne pričajte": Jovan je na GROBLJU video tri žene u belom i rešio sve da OTKRIJE
Šta je zapis?
Zapis, najčešće stablo hrasta, bresta, javora ili cera je Božije, molitveno, sveto drvo. Za vreme seoskih litija sveštenici u njega urezuju krst i mole se meštani. Ono je centar dešavanja u svakom selu. Od njega kreću krstonoše koje prati molitvena pesma, svadbena veselja, ali i povorka s pokojnikom. Pod zapisom su se krštavala deca.
- Mislim da je to što se desilo sa zapisima u Kolaru, Tečiću i Komaranu Božija opomena, najava zla koje preti tim selima - kaže Goran Jovanović iz Bara kod Rekovca koji nas je odveo do zapisa u Komaranu, za koji se pretpostavlja da je star oko 250 godina.
Stablo vitalno, a grana se osušila i pala!
Reč je o hrastu lužnjaku, čija se ogromna grana slomila pre tri godine i počela da se suši. Nalazi se na brežuljku u šumi iznad sela i do njega može da se dođe terenskim vozilom ili pešice.Stablo zapisa je prilično vitalno, a ostale grane krasi sveže, zeleno lišće.
Konci za sreću oko zapisa
Jasen u rekovačkom Tečiću, takođe seoski zapis, počeo je da se suši pre tri godine, a onda ga je jak vetar prošle zime bukvalno iščupao iz korena. Zoran Milutinović (48) iz Tečića, čiji ga je deda LJubomir zasadio pre 90 godina u potesu Rotiće dva kilometra od sela, misli da to nije nikakvo predskazanje i da je sreća što je pao na stranu na kojoj nisu dalekovodi i bašte, jer bi izazvao veliku štetu.
Pročitajte još: Knez Lazar je bacio KLETVU na jedno selo kod Jagodine, a ona se obistinila 2010. godine!
- Stablosmo poklonili crkvi, jer kod nas je 1989. godine počela da se gradi seoska crkva i Crkveni odbor je pitao da li to drvo može da bude zapis, mi smo dozvolili što znači da je drvo crkveno i ne znam zašto bismo se plašili, jer nismo ga mi osušili. Mislim da to ne naslućuje nikakvo zlo, a vladika je odobrio da ga iseku i odnesu - kaže Milutinović.
Sveti hrast u Kolarima
Najviše straha izaziva hrast u Kolarima koji je star dva veka, a grane su pale na ambulantu.
Najviše polemika i straha izaziva sudbina hrasta zapisa u Kolarima kraj Jagodine, za koji se veruje da je star preko dva veka. Početkom avgusta 2017. godine ogromne grane su se slomile i pale na dom kulture i ambulantu. Zbog verovanja da će smrt stići onoga ko dira sveto drvo, ali i uverenosti meštana da se na mestu otkinute grane nazire lik Bogorodice, nijedan meštanin se nije usudio da pomeri grane ovog hrasta. Odlukom odbornika Skupštine grada Jagodine on je proglašen zaštićenim prirodnim dobrom i o njemu se stara JP "Uređenje i javno osvetljenje".
Pročitajte još: Šestoro ljudi je stupilo u kontakt sa VANZEMALJCIMA, a DVOJE je posetilo njihov vasionski brod!
Niko nije smeo da pomeri grane hrasta, jer se u polomljenoj grani nazire lik Bogorodice.
- Zapis i njegova okolina uvek su lepo održavani. Sada su dozvolili da dve godine stoje njegove pokidane grane. Prethodni pop nije smeo da ih dira, a novi je usitnio oborene grane i počistio korov. Čestitala sam mu - kazala je jedna meštanka Kolara.
Cvetko Zdravković
Oko zapisa su se igrala deca i okuljpao narod.
Najstariji meštanin ovog sela, Cvetko Zdravković (91), koji je bio opštinski odbornik u četiri mandata i predsednik mesne zajednice dugo godina, kaže da je zapis zasadio izvesni Sibin u vreme kada su ljudi iz Vukanje kraj Jastrepca počeli da naseljavaju ovo selo.
Pročitajte još: Pusti Staljina, Ruzvelta i Čerčila, IDI I UBIJ TESLU! Da li je Hitler likvidirao srpskog naučnika?(Video)
- Star je preko 200 godina, pamtim ga još iz detinjstva, bilo je glavno mesto za sva okupljanja, pogotovo što nismo imali crkvu - seća se Zdravković.
Oko hrasta je išla litija svakog Belog petka jer je to seoska slava, za svaki svetac palili su sveće kraj njega, tu su organizovane igranke, razna okupljanja, tu su se uvek igrala deca.
