Наталија је РУСКИЊА која се са петорицом синова преселила у Србију! Деци на ране ставља чили, а за то постоји ДОБАР РАЗЛОГ! (Фото)
Наталија Михајлова се из Архангелска преселила у источну Србију где гаји руске биљке. Она и петоро деце једу здраво и лече се уз помоћ природе
Наталија ставља чили на ране да брзо и што безболније зарасту и њена деца због тога немају ожиљке! Није она жестока и бездушна Рускиња са далеког, хладног севера где страшан минус заледи емоције.
Прочитајте још: Веровало се да Стаљин никада није пио лекове, целог живота тражио је једну БИЉКУ коју данас многи користе
Наталија Михајлова воли природу и њој се приклања. Воли дрвеће и изворе чисте воде, печурке у шуми и траве да убере. А, своје царство природе нашла је - у Србији. У плодној равници коју бруси ћудљива Млава.
Наталију је судбина из Русије довела у Србију.
Из Петровца на Млави, крајем прошле године преселила се са петорицом синова у природу, у лепо село Забрђе. Сада Валериј (20), Матвеј (17), Илија (16), Прохор(9) и Антон (5) уживају на свом имању од 30 ари. Драг им је Арханглеск, одакле потичу, али домовина је тамо где ти се свиђа.
- Србија је за мене рај јер сам ту пронашла све што је човеку за срећан живот потребно - каже Наталија.
Србија има све што Руси воле: шуме, планине, језера и чисте реке.
Србија у ствари има све што Руси воле. Има шуме, планине, језера, реке и чисте воде. Има много биљака и здраве хране, и добре људе. Зато Руси воле Србију.
Плодна млавска црница на имању Наталије Михајлове управо се припрема за нове кулутуре које ће ту нићи. Међу првима руска репа. То је храна без које Руси не могу.
- Јако је здрава и док није стигао кромпир у Европу она је била главно јело у Русији, па моја породица не једе кромпир него репу - каже Наталија.
Валериј, Матвеј, Илија, Прохор и Антон са Наталијом Фото: Приватна архива
На пространом имању Наталија је засадила и домаћу шаргарепу, не индустријску, хибридну. Чим је пролећно сунце грануло у башти су никле леје са зеленом салатом, луком, хељдом, грашком. Наталија и деца много воле грашак, и то на спосебан начин.
Прочитајте још: Олга је разговарала са духом МРТВЕ МАЈКЕ, а муж ју је волео до краја живота - Разлог се и данас ПРЕПРИЧАВА
- Једемо сиров грашак, само га отворимо и уживамо у његовом дивном слаткастом укусу на опште чуђење свих људи око нас, али тако га једе већина Русак - каже Наталија.
Посебно гаји селен и руту.
Посебне биљке које "наша" Рускиња воли и обавезно сади јесу селен и рута.
- Селен је биљка која чисти црева од паразита и довољно је само да узимате селен за салату и да будете, бар што се пробавног тракта тиче, здрави - говори она.
Рута је и традиционално средство за хипертензију, ангине пекторис, болести желуца и јетре, болести костију, пародонтозе. Некада је била глави ратник у борби против туберкулозе.
- Бере се само у време цветања и после тога не треба га брати - истиче Наталија.
Рута се бере искључиво у време цветања икористи се за многе тешке болести, али и брадавице.
Може се направити тинктура и то тако што се две трећине тегле напуни рутом и прлеије са 70 процентним алкохолом. Остави се да стоји на тамном месту три недеље. Тинтура се ставља три пута дневно на проблематична места на кожи и после седмице - све нестаје.
Може да се направи и уље, зако што се у стаклену теглу ставе листови рузе који се прелију маслиновим уљем. Стави се на сунце и повремено меша. После две недеље процедити и користити као облог. Све брадавице, папиломи, комдиломи и друге мање неправилности, нестају после две недеље.
Прочитајте још: Ова БИЉКА је лек против старости, а Хитлер је по њу послао у Русију ТАЈНУ ЕКСПЕДИЦИЈУ
Наталија Михајлова не користи хемију. Када се неко од фамилије разболи, користе се природни антибиотици: прополис, бели и црни лук, лимунх, ђумбир.
- Користимо разне врсте чајева, нану, липу, жалфију, камилицу и, наравно, иван чај - каже Наталија.
Иван чаја у Србији нема много и зове се врбица.
У Русији га има пуно,овде мање зове се врбица.Много је бољи од зеленог чаја, изузетно је користан и здрав и не изазива негативне реакције. Наталија Михајлова нема дилеме како је доспела у Србију:
- Судбина. Како другачије. Тетка се моја овде удала, а нас је довела њена прича. Хвала јој.