Пси врло лако могу да пренесу заразу на власника, јер можда имају ЗООНОЗУ
Уколико смо пажљиви и пуни љубави према кућним љубимцима, они нам то вишеструко враћају.
У зависности од врсте и способности које поседују, умиљавају се на најразличитије начине. Њушкају се са власником, ускачу му у кревет, пузе уз ноге... Траже блискост сваке врсте. А да ли могу да нам, осим љубави и пажње, пренесу и неке заразне болести, познате као зоонозе?
Зоонозе су инфекције и обољења животиња чији се узрочници у природним условима могу пренети на човека.
Потврђујући да кућни љубимци могу да буду извор заразе, инфектолог професор др Милош Кораћ, из Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, каже:
Прочитајте још: Ако пас спусти шапу на вас или се наслони, то има СКРИВЕНО ЗНАЧЕЊЕ: Прочитајте шта вам љубимац поручује
- Пре свега, да се не би догодило да вам пренесу неку заразу, морате да се придржавате одговарајућих мера хигијене - каже Кораћ.
То значи да псе редовно треба водити код ветеринара, а поготово ако приметите одређене симптоме и знакове болести. Истовремено, треба и власник да се јави свом лекару или инфектологу.
Како то у пракси изгледа?
- За псе је карактеристична кампилобактериоза коју изазива бактерија кампилобактер - истиче Кораћ.
Заражени пси не морају да показују знакове болести, али могу да имају дијареју и благо повишену температуру.
Преноси се загађеном храном, месом, млеком и јајима, али и водом као и столицом заражених животиња. Заражени пси не морају да показују знакове болести, али могу да имају дијареју и благо повишену температуру. Од два до пет дана од инфекције, код особе блиске животињи могу да се јаве симптоми у виду пролива, грчева у трбуху и повишене температуре.
Кампилобактер, заправо, може да изазове озбиљне инфекције опасне по живот код одојчади, старијих, као и особа ослабљеног имунолошког система.
Постоје ли још неке карактеристичне болести које преносе пси?
- Треба обратити пажњу и на псећу пантљичару коју изазива паразит, а преносе га заражене буве - истиче Кораћ.
Пси преносе и пантљичару, као и псеће глисте
Код паса је инфекција углавном асимптоматска, мада ретко може да изазове благе гастроинтестиналне сметње. Ако се инфекција и појави, углавном је карактеристична за малу децу, код које се јавља свраб у аналној регији, због чега се чешу. Осим пантљичаре, код паса се јавља и псећа глиста, која код штенади изазива пролив са примесама крви, али и анемију.
Прочитајте још: Савет ветеринара: Ево како да одаберете пса за себе
Са псећом глистом особа може случајно да се зарази преко коже, уколико је била у додиру са загађеном земљом или песком у којима се налазе ларве овог црва. У таквим околностима ларва улази у кожу, изазива свраб и појаву црвенкасте црте која одговара путу који је ларва прешла кроз кожу.
Симптоми обично трају од четири до шест недеља и спонтано престају.