Робусни Ругер Секјурити Сикс својим својствима надмашио конкурентске моделе С-В у К раму
Револвер двоструке акције калибра .38 Спл/.357 Магнум настао је из "Ругерове" тежње да се освоји захтевни део америчког тржишта
Када је легендарни инструктор Америчке граничне страже Бил Џордан дефинисао идеално службено краткоцевно оружје које се носи у футроли на опасачу: лагано да не оптерети стрелца, али још увек довољно, да у директном дуелу обезбеди елиминацију непосредне опасности, "Смит-Весон" је конструисао Модел 19.
Прочитајте још: Да ли је израелски "Масада" претекао аустријски "Глок"? Ново оружје против 40 година старог пиштоља (ФОТО/ВИДЕО)
Почетком седамдесетих година 20. века развојни тим успешне америчке фирме "Штурм, Ругер и Компани", пласирао је своју варијацију модела за цивиле и службена лица. У односу на конкуренцију Секјурити Сикс има увећану висину рама и ширину добоша, као и масивнију област где се цев уврће у рам. Битна новина је примена трансфер бар полуге, која спречава нежељена опаљења. Овај изум Била Ругера омогућио је да се код његових револвера ударна игла смести у рам, док је код конкуренције у то доба она била на орозу. Једноставним заклањањем ударне игле док окидач није до краја притиснут, онемогућава се паљба, иако је ороз у запетом положају.
Без нежељеног опаљења
Направили смо упоредни тест два револвера: Ругер Секјурити Сикс и С-В М19, да испробамо општа својства два наоко слична оружја. Револвери на тесту су опремљени са цевима дужине 4 инча, а нишанска линија код оба примерка је најбоља могућа, с тим што власник истиче како наранџасти инсерт мушице код "ругера" много значи у условима слабије видљивости. Док је код Модела 19 дршка стандардна од дрвета, "ругер" у нашим рукама је имао изврсну анатомску Пакмајер од тврде гуме. Манипулација је практично једнако удобна, без разлике да ли стрелац има веће или мање дланове и прсте, али је укупни баланс заснован на ставу и навикама стрелца.
Удобније пуцање "тридесетосмицом"
На располагању смо имали немачку муницију Геко калибра .38 Специал са зрнима масе 158 грејна (10,2 грама), која спадају у тип ФМЈПЈ због свог равног врха и пуне кошуљице. Избор муниције је карактеристичан, јер дајем предност метку .38 Специал са ознаком +П због нешто веће полазне брзине, док је тип зрна углавном небитан када се гађа у папирну мету. Међутим, приликом пуњења добоша приметили смо значајну разлику, јер Секјурити Сикс има прилично "комотнију" унутрашњост комора, док код С-В М19 меци улазе унутра са минимумом толеранције.
Прочитајте још: У једном комаду оружје за лов и самоодбрану: Ругер је стигао - правац стрелиште (ФОТО)
Ангажовали смо мете удаљене 15 и 25 метара, са окидањем из стојећег дворучног става. Приликом гађања, трзај је био нешто приметнији када смо користили "смит", што је узроковано различитим дршкама и укупним балансом. Из ранијег искуства, оба револвера без много напора савладавају и потентнији метак .357 Магнум, без обзира што деценијама важи мит како је то муниција намењена снажнијим оружјима већих габарита. Групе погодака су биле очекиваних 6 до 7 цм на 15 метара, отприлике двоструко веће на другој удаљености.
Прочитајте још: Пажљиво одабран дизајн, цена 1.500 долара: Тестирали смо амерички хибрид европског оружја (ФОТО)
Не бисмо овом приликом улазили у расправе који модел је бољи, јер има опречних аргумената. Иако је је Ругер Секјурити Сикс био лошије прихваћен од органа реда (од савезних служби усвојиле су га само Гранична стража, Поштанско обезбеђење и малобројне полицијске агенције), на цивилном тржишту је до 1985. године, продато преко 1.200.000 примерака.