Прича о највећем ручном оружју "змијског" имена легендарне фабрике из Хартфорда

Прво функционално вишеметно оружје с ротирајућим добошем изумео је Семјуел Колт, оснивач истоимене фабрике. Револвери ове фирме у дужем временском периоду пресудно су утицали на развој нових и унапређених модела разних произвођача. Практично, ручно оружје с натписом "Колт" било је својеврсни инспиратор бројним конструкцијама које су накнадно обично превазилазиле првобитни узор.

Упркос изузетној завршној обради, Цолт Анацонда није остварио успех попут С-В и Ругер модела у том калибру

Прочитајте још: Замишљен је као компактно оружје за целодневно ношење, али филипински револвер РИА АЛ 3.1 ипак НИЈЕ МИНИЈАТУРАН

Били смо у прилици да испробамо код нас редак модел "Анацонда" калибра .44 Магнум. Још од 1907. године и појављивања метка .44 Специал било је јасно да ће револвери двоструке акције и већих габарита бити изузетно тражени, баш као што је то био легендарни Цолт САА у завршним деценијама 19. века. Читавих 35 година после појављивања новог метка .44 Магнум, раних деведесетих се појавила "нова змија" из Хартфорда. Међутим, прва транша револвера под именом Анаконда је брзопотезно повучена из продаје, јер су се услед грешке на монтираним цевима показали недовољно прецизним с већином доступних лаборација комерцијалне муниције.

Змија из Хартфорда

Ускоро је кренула прилично агресивна пропагандна кампања, током које су модели с цевима од 4, 5, 6 и 8 инча рекламирани као најбоље серијски направљено оружје тог калибра на свету. Судећи по општем облику и карактеристикама, у питању је био домишљати микс неких ранијих успешних решења ове фирме, али у потпуно новом ММ раму.

Израђен у потпуности од нерђајућег челика високог квалитета с изврсно полираним површинама, добио је нишане налик на моделу Кинг Кобра, али са горње стране цеви је била монтирана вентилирајућа рампа попут оне на непревазиђеном Пајтону. Неопренске облоге рукохвата доприносиле су бољем прихвату и контроли трзаја с обзиром на снагу метка, а укупан изглед оружја је одавао утисак ексклузиве и највиших могућих примењених стандарда. Изгледало је да Анаконда стиже касно на тржиште, али не прекасно.

Овде је све као да отварате сеф у банци, с јасно дефинисаним отклонима баш колико је и потребно

Међутим, почетком деведесетих година прошлог века полуаутоматски пиштољи су увелико били у пуном замаху свог незаустављивог похода на службено и цивилно тржиште. Већ крајем исте деценије Колт Анаконда је без много помпе уклоњен из производног асортимана и скоро заборављен, осим од ретких љубитеља овог типа оружја и моћног калибра .44 Магнум.

Очуван примерак на тесту!

Захваљујући пријатељима “Калибра”, били смо у прилици да тестирамо један изванредно очувани примерак из средине продукционог периода, који не исказује знаке макар најмање израубованости иако га је користио врло амбициозни спортски стрелац. На први контакт, ова револверчина импресионира  замашном масом од килограм и по (у питању је најчешћа верзија са цеви дужине 6 инча), али најдоминантнији утисак је везан за квалитет израде.

Ни уз највећи напор практично није могуће наћи заостале трагове машинске обраде, команде су беспрекорно уклопљене с унутрашњим деловима механизма, а нарочито нам се допало како добош реагује после активирања дугмета за његову деблокаду. Мање верзирани читаоци можда и нису приметили једну карактеристику револвера великог формата у моћним калибрима, код којих добош има поприличну масу.

Они једноставнији и јефтинији су карктеристични по својеврсном “испадању” добоша у страну, када понекад дође и до усецања периферног обода у рам. Овде је све као да отварате сеф у банци, с јасно дефинисаним отклонима баш колико је и потребно.

Приликом првог контакта, ова револверчина импресионира  замашном масом од килограм и по, али најдоминантнији утисак је везан за квалитет израде

Направа за праве сладокусце

Поглед на беспрекорно исполиране коморе метака, блиставу цев јасних поља и жлебова, као и пробно кретање обарача и ороза указују на ригорозну финалну контролу пре изласка из фабрике. На располагању смо имали разнолике лаборације муниције .44 Магнум, почев од фабричке ППУ с зрном типа ЈХП масе 240 грејна, па до ручних пуњења власника револвера с зрнима ФПЈ масе 180 до 330 грејна. На мети удаљеној 25 метара, најбоље групе су оствариване с лакшим зрнима, а власник оружја управо ту комбинацију и користи на такмичењима у Француској. Због другачијег система брављења добоша у раму, многи сматрају како су Колт ДА револвери конструкционо слабији од конкурената Ругер и С-В, то код овог модела дефинитивно не важи.

Прочитајте још: Тестирали смо нову снајперску муницију .416 Барретт - ево шта смо закључили

У току теста применили смо режим паљбе који је примерен за овакав револвер - раздвањање хитаца без симулације борбене употребе, јер а ово је направа за праве сладокусце и сваки хитац треба припремити и пласирати с дужном пажњом.
фото: Никола Арсић