Новосађанка отишла код ВРАЧАРЕ, она јој спремила чај, а након тога је у сну УБИЛА МУЖА
Једна удовица је жигосана, јер се „бавила врачањем и магијама“, тако што би особе које су јој долазиле по помоћ „омађијала и учинила да своје проблеме решавају кроз снове, у којима би оздравили, пронашли изгубљени новац, решили се дуга или кавгаџија, задобили брачног друга“... све док то није пошло по злу
Дневни лист “Време” пише да су у Новом Саду пре три века: “Батине добивали они што су слабо посећивали цркву, а јавно су биле шибане девојке и удовице које би посрнуле”. У поднаслову, тек нешто ситнијим словима, записано је и како је “Нови Сад имао свог џелата, а злочинци су били жигосани усијаним гвожђем”.
Прочитајте још: Знате ли ко су русаље? Налазе се у Србији, предвиделе су Велики рат и убиство краља Александра, људи им и данас верују
“Магистрат је стављао људе на муке да би изнудио признање. Следствено томе, град је имао ‘јусгладин’, који је проистицао из његових привилегија - право на живот и смрт својих грађана. Због тога је град држао свог џелата са годишњем платом од 40 форината.
Џелат је примао годишњу плату од 40 форинти да жигоше људе и обавља егзекуције.
Једна од егзекуција које су биле у опису посла градског џелата било је и жигосање:
“Жигосање се састојало у томе што је био начињен посебан зид од гвожђа у облику малих вешала, које је џелат, пошто га је претходно усијао у ватри, притискао злочинцу не само на леђа и груди, него често и на чело, тако да је тај несрећник ‘во вјек и вјеков’ био жигосан и искључен из могућности да се икада врати поштеном раду, јер су људи избегавали те несрећнике. Самим тим ти несрећници су били присиљени да постану разбојници и да скончају или под батинама или на вешалима”.
Било је и шибања, спаљивања, набијања на колац, сечења глава, растезања тела, вешања...
Даље сазнајемо и за остале начине кажњавања преступника оног доба, па предратно “Време” набраја “спаљивање, шибање, набијање на колац, сечење главе, растезање тела на улици, вешање, метање на точак, итд.”
Врачару јавно жигосали у чело!
Остала је у приповестима и несвакидашња епизода о једној удовици која је била најпре јавно шибана, а касније и жигосана, јер се бавила врачањима и магијама, због којих се веровало да је на крају једна особа и изгубила живот.
Врачара је многима решила животне проблеме.
Нека жена се жалила како је муж стално малтретира, а врачара јој је рекла како ће јој справити чај и затим извести радњу после које ће ова сањати како у кући живи складним животом, па ће јој тако бити - и на јави. Тако је заиста и било, складно и у кући мирно, све док жена није после неког времена уснила нови сан у коме је муж поново малтретира. И, у том свом сну, машила се у тренутку ножа и заклала несрећника! Тиме се бранила, јер је те ноћи свог мужа заиста убила.
Вероватно јој у овакву причу нико не би поверовао, да се несрећна врачара код које је одлазила није већ била прочула по више сличних случајева (који су на суђењу били детаљно посведочени), јер је имала крајње необичну “технику” да особе које су јој долазиле по помоћ “омађија и учини да своје проблеме потом решавају кроз снове, у којима би оздравили, пронашли изгубљени новац, решили се дуга, задобили брачног друга, решили се кавгаџија и разних мука”.
Многима је тако решила проблеме и олакшала живот, а новински хроничар сматра да је вероватно владала “неком техником народне хипнозе” при којој је на неки начин програмирала снове и “повезивала их са јавом”.
Погубилиште и стуб срама
И у времену које је надолазило било је занимљивости вредних пажње старих новина. Па, тако, сазнајемо како је на почетку данашње улице Светозара Милетића било постављено погубилиште и тзв. “стуб срама и казни”.
У темеље Петроварадинске тврђаве су узиђивали живе мачке!
Или - да још мало наставимо - да су, по предању, градитељи Петроварадинске тврђаве у темеље нових бедема узиђивали живе мачке. Легенда каже да су жртвовањем живих мачака не само желели да се бедеми тврђаве одрже, већ и да, према познатом веровању да мачка има девет живота, тврђава буде још дуговечнија.
Прочитајте још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу
Изградњу Тврђаве покренула је, иначе, аустријска ратна команда уз финансијску помоћ папе, а са циљем да се зауставе будуће инвазије Турака, а мање је познато и то да је било веома крваво градити је, па је у сезони када је градња била најинтензивнија умирало и по 100 људи. Чак је у Новом Саду постојала клетва “дабогда ти душа градила Варадин”, управо због услова у којима су радници зидали Тврђаву...