·
·
Коментара: 0
ХИЛАНДАР
"Мајстор и умјетник свему био је неки монах, родом Србин, по имену Лазар": Сат у КРЕМЉУ направио је ХИЛАНДАРАЦ
Чувеног сата на Спаској кули не би било да није било Лазара Србина који је часовничарско знање научио у Призрену.
Године 1404. Русија је добила први јавни сат на прочељу стуба двора Великог кнеза у Московском кремљу. Осмислио га је, направио и поставио Србин, Лазар из Призрена!
Прочитајте још: Свети КЛИН из Христове руке и данас ЛЕЧИ БОЛЕСНЕ
Сат је имао само једну непокретну казаљку, док су се дискови бројчаника са ћириличним бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове, а остали су показивали положаје планета и Месечеве мене. Никоновски љетописи други кратки записи свједоче пак да је Лазарев бројчаник у исто вријеме био и модел хелиоцентричног система.
Сат је показиовао планете Фото: Пиксабеј
Лазар је направио хелиоцентрични часовник.
Лазар Хиландарац у историји се спомиње и као Лазар Србин и Лазар Црноризац. Био је монах, родом из Призрена. Претпоставља се да је после Косовског боја уточиште пронашао у Русији.
После Косовског боја је уточиште нашао у Русији
О Лазаревом раду сведочи сачувана минијатура из 16. века, на којој је приказан монах који великом кнезу Василију показује бројчаник са црквенословенским бројкама аз, буки, вједи...
То је био, не само први часовник у Русији, него се сматрао технолошким чудом свога времена. Радио је пуних 217 година, а онда замењен новим, који је 1621. поставио енглески мајстор, пак, нестао у великом пожару Москве 1736. године. Сада се на Спаској кули налази трећи.
Хиландар Фото: Youtube/ screenshot Српска ствар
Прочтиајте још: Дете из Шапца није изговарало НИ РЕЧ: Након умивања и испијања СВЕТЕ воде, прво што је рекло било је БОЖЕ, БОЖЕ
О Лазару Хиландарцу постоје трагови у старим књигама и записима, па тако у руском Симеоновском летопису из 16. века пише:
Часомерје је одмеравало часове ноћне и дневне...
"У љето 6912. (1404.) велики кнез (Василиј Први) науми часник (часовник) и постави га на своме двору код цркве Св. Благовијести (црква Василија Блаженог)... Тај часовник звани часомјерје, сваки час је ударао маљем у звоно, и одмјеравао је часове ноћне и дневне; није (то) ударао човјек, него нешто човјеку налик, самозвоно и самопокретно, чудновато некако, створено људском оштроумношћу, маштом и мудрошћу. Мајстор и умјетник свему био је неки монах који је скоро дошао са Свете Горе, родом Србин, по имену Лазар, а цијена свега била је више од 150 рубаља (око 30 фунти сребра).
Василију Првом, сину кнеза Дмитрија Донског, Лазара Хиландарца је препоручио Деспот Стефан. Лазар је занатску вештину стицао у Призрену где је боравио славни полихистор Теодор Метохит, који је у овом граду преносио знања са цариградских универзитета. Лазар био веома учен човек, јер је у Кремљу направио модел хелиоцентричног система.
Хиландар је 1200. године имао јавни сат.
Хиландар је још око 1200. године имао јавни сат, међу првима у свету, као и мајсторе који су га одржавали. Сви средовековни сатови Србије су уништени, као и звона.
Прочитајте још: Краљ Милутин је подигао 40 задужбина, а једна је У СРЦУ ЈЕРУСАЛИМА: За празник Светог Саве литургија је на СРПСКОМ
Хиландарца, као творца великих часовника, помиње и "Даница" из 1998. године. У тексту се наводи како су Турци, улазећи први пут са војском у Скопље, затицали часовнике на високим кулама из, како су говорили, "невјерничких времена".
