·
·
Коментара: 0
КЊИЖЕВНОСТ
Имао је ТРИ имена, а оставио је значајан траг у српској књижевности: Знате ли ко је био АЛКИБИЈАД НУША?
Иако је рођен у Београду, детињство је провео у Смедереву, а због антирежимских ставова био је принуђен да пише под псеудонимом Бен Акиба.
Име овог знаменитог писца до пунолетства гласило је Алкибијад Нуша, а иза овог имена стоји заправо Бранислав Нушић.
Нушић је био српски комедиограф и писац романа, драма, прича и есеја. Сматра се зачетником реторике у Србији, а радио је и као новинар и дипломата.
Прочитајте још: Како је настала изрека Само слога Србина спасава? Предање досеже до СВЕТОГ САВЕ, а има ПОСЕБНО ЗНАЧЕЊЕ
Овај познати комедиограф потиче из цинцарске породице, а тек кад је матурирао и уписао Правни факултет законски је променио име у Бранислав Нушић.
Познат као млад човек „поганог језика и још поганијег пера“
Учествовао је у српско-бугарском рату, после којег је објавио сатирични текст “Два раба” у којем је критиковао и на елегантан начин исмејао краља Милана Обреновића због односа према српским војницима. Текст је забрањен, а Нушић је осуђен на две године тамновања.
Прочитајте још: Знате ли којој познатој српској певачици је право име ФУНТИЊОРА ФУНТА ЛУНГА?
Без длаке на језику
Писац је назвао неку госпођу кравом и због тога је доспео на суд. Судија му је одредио новчану казну коју је он, наравно, платио. Пре него што су се сви разишли, он упита судију: „Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?“ „Наравно да не бисте били кажњени у том случају“, одговори му судија. „Довиђења, госпођо“, одговори Бранислав Нушић оној због које је доспео на суд и напусти просторију.
Као један од најумнијих Срба у два мандата је био начелник Министрства просвете, а 1933. изабран је за редовног члана Српске академије науке и уметности.
Његове драме и комедије најчешће описују српски провинсцијски менталитет на прелазу из старог у ново доба, како се означавао улазак у XX век. "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Тако је морало бити", "Народни посланик", спадају у најзначајнија дела српске драмске прозе.
Један од најпознатијих цитата овог писца је: „Има људи који се више радују туђој несрећи, него својој срећи.“
