· · Коментара: 1
Иза седам брава

Пусти Стаљина, Рузвелта и Черчила, ИДИ И УБИЈ ТЕСЛУ! Да ли је Хитлер ликвидирао српског научника?(Видео)

Лични Хитлеров телохранитељ, човек који је ослободио Мусолинија, ловио Тита по Дрвару, саветник Насера тврдио је да је угушио нашег научника

Nnikola-tesla-deposit-fotosjpg.jpeg
Фото: Депозит

- Ја сам убио Николу Теслу по личном наређењу Адолфа Хитлера који је проценио да би савезници могли да искористе његова открића и добију рат - тврдио  је Ото Скорцени, пуковник СС јединица, комадант немачких командоса у Другом светском рату.

Ово је Скорцени, али и многе друге невероватне ствари испричао на самрти свом несуђеном зету Ерику Бреману (познатог и као Ерик Орион) који је о томе сведочио у једној радио емисији у САД  2006.

Прочитајте још: Кнез Лазар је бацио КЛЕТВУ на једно село код Јагодине, а она се обистинила 2010. године!

Скорцени је тврдио да је у јануару 1943. по личној Хитлеровој наредби, подморницом пребачен до обала Њујорка одакле је, заједно са Рајнхардом Геленом отишао у хотел у коме је Тесла живео, угушио га јастуком, да би затим испразнивши сеф за обиљем вредних докумената, неопажено отишао.

Фото:Борис Субашић

Иако је цела прича била поткрепљена и доказима у виду "пуне кутије за ципеле фотографија Скорценија" на којима је он у униформи СС јединица, у друштву са Хитлером, Мартином Борманом, Менгелеом, Мусолинијем и многим другим злочинцима, некако је брзо прекривена велом тајне.
Ко је био Ото Скорцени? Званични подаци наводе да је рођен 12. јуна 1908. у Бечу, а да је умро 5. јула 1975. у Мадриду.

Карактеристичан ожиљак преко десне стране лица, задобио је на мачевању. Успон Скорценија је почео у Другом светском рату. Ушао је са тенковским јединицама из правца Румуније у Београд 1941. Једно време је био стациониран у Панчеву. Прекомандован је на Источни фронт са кога се вратио као носилац "Гвозденог крста". Хитлер га поставља за комаданта новоформиране јединице командоса.


Лично је командовао операцијом ослобађања Мусолинија из затвора, отмицом сина Миклоша Хортија, а био је и у саставу падобранских јединица које су 1944. извеле Десант на Дрвар, са задатком да лично зароби Јосипа Броза Тита.

Скорцени је био нерешива загонетка и за оклопне јединице савезника у Арденима, а постоји и прича да је он требало да изведе операцију "Дуги скок" и да у Техерану ликвидира Стаљина ,Рузвелта и Черчила у децембру 1943.

Прочитајте још: Олимпијске игре у Лондону пре 8 година НАЈАВИЛЕ КОРОНУ?! Постоји ВИДЕО као доказ!

Према речима Скорценија Хитлер је сматрао да је важније да елиминише Теслу па је припреме за операцију у Техерану препустио Паулу Фон Ертелу, за кога западни извори немају никакве податке. Скорцени се предао савезницима у мају 1945. са тврдњом да је лично организовао пребацивање Хитлера из Берлина "на сигурно" и да су Руси нашли спаљене остатке Хитлеровог двојника. Скорценију је суђено али је 1948. наводно побегао, крио се 18 месеци у Немачкој да би се докопао Шпаније где му је генерал Франко дао пасош.Скорцени је наводно био и саветник више египатских председника, па и Насера, био је саветник Хуана Перона у Аргентини и телохранитељ нејгове жене Евите, а наводно је радио и за израелски Мосад.

У Мадриду је 1975.по једној верзији умро од последица рака кичме, а по другој је погинуо у саобраћајној несрећи.

Већ поменути Ерик Бреман је пак тврдио да су Американци Скорценија, баш као и многе друге познате есесовце пребацили у САД где су радили за њих. Он тврди да је Скорцени умро 1999. и да је присуствовао развејавању пепела из његове урне.


Скорцени је, наводно рекао и да је њему и  Рајнхарду Галену, који је после рата учествовао у орагнизовању ЦИА и БНД (Западно-немачке обавештајне службе) помагао Теслин дугогодишњи асистент Џорџ Шерф. Скорцези је трврдио и да је Шерф уствари шпијун кога је још 1938. лично Хитлер послао у САД са задатком да "буде у близини Тесле".

Прочитајте још: Корона вирус је само ЖРТВЕНИ ЈАРАЦ! Откривено КО стоји иза пандемије и како је до ње дошло!

За крај своје приповест Скорцези је навео и да је Џорџ Шерф млађи, заправо нико други до Џорџ Буш старији, који је био директор ЦИА и касније 41. председник САД

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.