Нови Сигов митраљез представља бачену рукавицу у лице конкуренцији

Команда здружених специјалних операција оружаних снага САД - СОЦОМ званично је прихватила у наоружање најновији митраљез СИГ Сауер МГ 338. Ово импресивно средство комбинује масу митраљеза опште намене М240 (ФН МАГ) са дометом тешког митраљеза Браунинг М2ХБ, својеврсни "Свети Грал" у свету митраљеза.

Ратни окршаји као полигон

Комбиновање релативно мале масе са високом ватреном моћи представља ултимативни циљ конструктора стрељачког оружја. Овај принцип је присутан код свих типова оружја, али га је најтеже постићи код митраљеза. Један од узрока је што се њихова маса креће око 10 кг, што уз довољну резерву муниције представља горњу практичну границу коју војник може да пренесе. Други је потреба за што већом резервом муниције, односно ватреном моћи, а то се делимично односи и на ефикасни домет и систем храњења. Управо је систем храњења посебан проблем, где је најпогодније храњење редеником, добош је такође солидно решење.

Са оптичким нишаном

Прочитајте још: Да ли је одељенско оружје нове генерације револуција или промашај?

Храњење оквирима примењено је само на митраљезима изведеним из јуришних (5,45 мм; 5,56 мм и 7,62x39 мм)) и борбених пушака (7,62x51 мм). Уз све то, постоји тенденција да се у оквиру пешадијског одељења користи иста муниција, како за јуришне пушке, тако и за митраљезе, чиме се поједностављује логистика. Све је ово изнедрило мноштво решења, при чему се као најбољи индикатор показала практична употреба у многобројним локалним ратовима.

Митраљези у калибрима јуришних пушака, иако најлакши, нису показали довољан домет и пробојност, како би се осетно надмашиле перформансе самих јуришних пушака, упркос релативно малој маси, која је приближно упола од митраљеза опште намене у калибрима 7,62x51 и 7,62x54Р. Систем храњења са оквирима и добошима није права алтернатива реденицима. Из тог разлога, већина оружаних снага, наставила је да користи или западни 7,62x51 или источни 7,62x54Р у митраљезима опште намене, упркос мањем борбеном комплету, другачијој муницији и знатно већој маси. Приметна је дугогодишња тенденција “истеривања” перформанси у виду покушаја смањења масе, кадкад и врло успешних: руски Печењег 8,7 кг, амерички Мк48 8,2 кг.

Неопходан повећан ефикасни домет

Управо је Мк48 базиран на М249 (на америчкој изради белгијског ФН Миними) интересантан, јер је развијен за потребе СОЦОМ и намењен је за замену Мк43, варијанту добро познатог М60. Варијанта Мк48 Мод2 изведена је у калибру 6,5 мм Креедмор (6,5x49 мм), који захваљујући мањем калибру, сличној маси и почетној брзини, има супериорну балистику и ефикасан домет у односу на 7,62x51 мм. Сасвим је јасна тенденција ка већем ефикасном домету, као резултату искуства у Авганистану. Ефикасни домет од 900 м, иако представља напредак у односу на 7,62x51 мм (800 м), очигледно за СОЦОМ није довољан. По свему судећи није реч само о ефикасном домету, већ и о пробојности и утицају ветра, као и вегетације. Из тог разлога, приступило се изради новог митраљеза, који је очигледно испунио захтеве СОЦОМ, али “око” другог калибра, .338 Норма Магнум.

Наследник ЛВММГ

Америчка компанија “Генерал Динамикс” је још 2012. године приказала нови митраљез под ознаком ЛВММГ (лаки митраљез), који је такође користио калибар .338 Норма Магнум. До данас, овај митраљез масе 10,9 кг прошао је значајне анализе и тестирања, све до појаве СИГ Сауер МГ 338. Оба митраљеза користе исти принцип рада аутоматике који се заснива на позајмици барутних гасова са клипом и ротационим затварачем, уз опаљење из отвореног затварача због квалитетнијег хлађења. Цев, као “срце” стрељачког оружја, одговорно за прецизност, у правој СИГ традицији је врло квалитетна, хладно кована и брзо измењива. О систему за ублажавање трзаја нема много података, али није искључено да је искоришћен исти као и на ЛВММГ: опаљење је у тренутку када се трзајућа маса креће према напред, тако да енергија трзаја мора да савлада инерцију трзајуће масе, а после тога се преноси на масиван ублаживач трзаја у сандуку.

Спремни за испоруку - митраљези без монтираних цеви

Уз то, на устима цеви се налази масивни разбијач пуцња, који додатно успорава и ублажава трзај. Овај уређај је прилично тежак - има масу од 1,2 кг, а израђен је од инконела, легуре никла отпорне на повишене температуре. Трзај је, према неким подацима на нивоу калибра 5,56 мм, што је ипак мало вероватно.

Дезинтегришући реденици

Ослонац за раме је преклопног типа, а присутне су и стандардне Пикатини шине намењене за монтажу додатних уређаја, алтернативних нишана и слично. Иако не постоји флексибилност као код јуришних пушака, управо захваљујући знатно већој маси и самој специјализацији за пружање ватрене подршке, простор за додатке типа потцевног бацача граната, односно јуришног рукохвата нису потребни. Значајна предност и сасвим могуће, одлучујућа карактеристика над ЛВММГ је додатно смањена маса за овај моћни калибар, скоро невероватних 9,7 кг! То је постигнуто употребом лаганих материјала, попут легура алуминијума за сандук.

У поређењу са стандардним митраљезом на западу, ФН МАГ од 11,8 кг, то је изванредан резултат. Храњење је из дезинтегришућих реденика, тако да после убацивања метка у лежиште, сегменти реденика се отварају и заједно са празном чауром избацују из митраљеза. Такво решење је неупоредиво погодније у односу на вишекратне реденике на фамилији ПК, који и те како знају да засметају кориснику приликом кретања по терену и у одређеној мери кваре утисак иначе врло цењеног митраљеза захваљујући поузданости и релативно малој маси.

Поређење муниције: 7,62x51, .300 ВМ, .338 НМ и .338 ЛМ

Моћна (и тешка) муниција

Муниција .338 Норма Магнум представља еквивалент познатијој .338 Лапуа Магнум, уз нешто краћу чауру већег пречника, погоднију за израду краћег сандука мање масе. Иако је запремина барутне коморе нешто мања него код Лапуе, Норма Магнум има дуже зрно са већим балистичким коефицијентом, уз израженије сужење на задњем делу, а укупна дужина метка им је идентична, 93,5 мм. Тиме се постигло неколико ефеката. Први је боља аеродинамика и спорији губитак брзине на већим даљинама, тако да се ефикасни домет декларише на изванредних 1.700 м (1.600 за .338 Лапуа Магнум), што је приближно двоструко у односу на 7,62x51 и 6,5 мм Кредмоор.

Прочитајте још Сајам у Лас Вегасу је показао да америчка понуда оружја и опреме нема лимит

Чак се спомиње висока ефикасност и на 2.000 м! Може се слободно рећи и да је ова бројка слична, ако не чак и боља од знатно тежег 12,7x99, уз већу прецизност. Прецизност је поред сјајне аеродинамике, постигнута и захваљујући мањем углу сужавања страница чауре, чиме се обезбеђују одлични услови за сагоревање и експанзију барутних гасова. Висока прецизност без икаквих проблема може да потврди могућност употребе како у улози митраљеза, тако и као тешке снајперске пушке, што је изванредна особина и те како занимљива за СОЦОМ.

Гасни регулатор

Ипак, основни недостатак остаје релативно велика маса метка, која је приближно двоструко већа у односу на 7,62x51. СОЦОМ је из тог разлога иницирао развој муниције са чауром израђеном од композитног материјала. На тај начин, постигнуто је смањење масе метка са око 45 г на око 35 г, што иако није на нивоу типичних вредности 7,62x51 мм од 24 г, представља значајан напредак. На тај начин, маса борбеног комплета од 300 метака може да се смањи са 16 на око 12 кг. Наравно, за исту масу од 16 кг, уместо 300 метака, може да се понесе 400 метака, односно, уместо три, четири реденика, што је пођеднако атрактивно.

Прочитајте још: Олујни ветар на стрелишту

Као једини недостатак може да се наведе несумњиво врло висока цена, међутим, то за војску са  највећим војним буџетом, за потребе специјалних јединица сигурно не представља проблем. Такође, моћна логистичка подршка, посебно за СОЦОМ, свакако може да обезбеди довољну количину нестандардне муниције. Остаје да се види шта ће учинити како савезници, тако и потенцијални опоненти. За све њих, СИГ Сауер МГ 338 представља бачену рукавицу у лице и потпуно нови квалитет на бојишту.

фото: “СИГ Сауер” промо