Неми сведок тајних операција - "смиривач паса" коришћен је у Вијетнаму, Камбоџи, а касније је кумовао свим сукобима

Вијетнам, мала земља на југоистоку Азијског континента послужила је бројним војним планерима и практикантима као одличан полигон за испробавање, од војне доктрине, до тактике и наоружања

У Вијетнаму и Камбоџи (ова потоња у склопу "црних" операција), по први пут су сви видови америчких снага почели са масовнијом употребом пригушеног наоружања у борбеним условима. На почетку то су углавном били примерци коришћени у Другом светском рату, првенствено од стране ОСС.

Будући да је већина високопозиционираних војних руководилаца и политичара пригушивач на оружју сматрала прибором атентатора и плаћених убица, а не витешких војника, логично је да су ти кругови осећали приличну одбојност према овим направама. Али управо војници на терену су јако добро осећали да им је овакво оружје насушна потреба у специфичном ратном окршају у којем су се нашли.

Пиштољ Марк 22. Мод 0 са пригушивачем Марк 3, Мод. 0

Прочитајте још: Разоткривена енигма: Иако налик Берети 92, под именом М9_22ЛР крије се направа за вежбање на стрелишту

Невидљив и нечујан ратник

Одавно су прошла времена мундира дречавих боја, угланцаних месинганих дугмади и облака дима насталих употребом црног барута. Уколико је хтео да преживи, војник на новом бојишту морао је да буде невидљив и нечујан, колико год је то могуће. У прилог овоме говори и податак да чувене маскирне "тигер стрипс" (тигрове пруге) униформе код Американаца никада нису биле усвојене у званичну употребу, већ да су их војници сами наручивали код локалних кројача.

Пиштољ Марк 22. Мод 0 са пригушивачем Марк 3 Мод. 0

За оне који су газили по џунгли, то је често било питање живота и смрти. Управо због негативног става оних који доносе одлуке о пригушивачима, новоформирана јединица, позната по скраћеници СЕАЛ, била је принуђена да бираним речима искаже своју потребу за новим пригушеним пиштољем. "Да се Власи не досете", посебно је потенцирана употреба новог оружја као средства за тиху елиминацију стражарских паса. На њихову срећу, захтев је прошао и ново оружје је ускоро међу корисницима добило надимак "хусх пуппy". Сам термин могао би да се преведе као "куцо, мирна" или "тихо, куцо".

Основу за нови систем пружио је Смитх & Wесон Модел 39. Да подсетимо, у питању је пиштољ ДА/СА окидања, са челичним рамом и једноредним оквиром капацитета осам метака. Сам пиштољ је дизајнерски био спој Цолта 1911А1 и Wалтхера П-38. Вероватно је људима из Морнарице пажњу на овај пиштољ скренуло његово увођење у употребу од стране државне полиције Илиноја као стандарндог полицијског оружја.

Измене у конструкцији

Тих или брз

Противници употребе кочнице навлаке сматрају да се на овај начин елиминише главна предност полуаутоматског оружја, брзо пласирање наредног хица по потреби. Не треба заборавити да је човека тешко моментално убити, односно да дође до тренутног гашења његових психомоторичких функција. Претварањем полуаутоматског у репетирајуће оружје у тим ситуацијама може некада бити равно катастрофи. Било како било, конструктор је предвидео употребу оружја и на овај начин, па ко воли нека изволи.

У свом изворном облику, Модел 39 није задовољавао у потпуности, па су урађене одређене конструкцијске измене. На првом месту треба истаћи нову цев дужине пет инча (127 мм) уместо старе од четири инча (101 мм). На устима цеви урађен је одговарајући навој ради монтаже пригушивача. Друга измена је на навлаци и односи се на сада значајно издигнуте нишане, тако да приликом гађања пригушивач не омета нормално нишањење.

Одсуство кочнице навлаке јасно говори да је у питању нека од цивилних модификација С-В Модела 59

Трећа измена је одрађена на навлаци и специфична је само за поједине пригушене пиштоље. У питању је кочница навлаке која се налазила са обе стране. Ова кочница практично полуаутоматски пиштољ претвара у оружје које је потребно репетирати по испаљењу сваког метка. У тзв. тактичким круговима својевремено се водила жучна полемика да ли је ово решење корисно или не. Њени заговорници тврде да се на тај начин елиминише мехничка бука полуаутоматског пиштоља.

Репетирајући пиштољи су тиши

Што је пригушивач ефикаснији, то је и механичка бука све приметнија. Осим тога, репетирајући пиштољи елиминишу пуцањ који се јавља на отвору за избацивање чахура. Ова појава може поједине изузетно ефикасне конструкције пригушивача да учини практично неупотребљивим за поједине типове оружја, па их онда у шали често називају "појачивачима пуцња". Осим тога, кроз овај отвор излећу и барутни гасови и честице који имају тенденцију да заврше у стрелчевим очима и лицу.

Необичан надимак конструисаног оружја је и те како одговарао његовој намени

Четврта изведена модификација се односи на рукохват, односно, пиштољ је добио једноставан демонтажни кундак. Његовом употребом пиштољ је могао да се употребити на нешто већим даљинама и са знатно већом сигурношћу у добро пласирање првог хица.

Марк 22 Мод 0

Морнарица задовољна новим оружјем

Случајно или не, "Смитх & Wессон" је нови пиштољ назвао Модел 59 и понудио га цивилном тржишту. Модел 59 је практично постао родоначелник свих њихових великокалибарских пиштоља класичне конструкције. Морнарица је нови пиштољ усвојила под службеном ознаком Марк 22, Мод. 0 Пистол, а пригушивач је означен као Марк 3, Мод. 0 Сајленсер.

Прочитајте још: Шта доноси четврта генерација СРС репетирки?

Што се употребних квалитета пригушеног пиштоља тиче, његови крајњи корисници су били прилично задовољни. Оружје је било разумно прецизно и најважније, врло тихо. Непригушен пиштољ је правио буку од приближно 160 дБ.

У полуаутоматском режиму, са постављеним пригушивачем бука је износила око 133 дБ, а са активираном кочницом навлаке око 129 дБ. Преведено на свакодневни језик, мета углавном не би ни чула испаљен хитац.