Колико се трзај лагане пушке при испаљивању снажне муниције, разликује од копита мазге која се рита?
Када се афрички биво лови оружјем на прагу енергетске ефикасности, кључ успеха представља адекватан метак
Чувени адвокат из Тампе био је више него спреман да ми саветима изађе у сусрет. Било ми је драго да је ловац, чија кућа има трофеје који по квалитету и бројности увелико превазилазе многе природњачке музеје, слично размишљао и имао закључке до којих сам и сам дошао.
Најтежи део припреме пушке тицало се набавке адекватне муниције од које се практично очекивало да превазиђе могућности метка .45/70 Гавермент. Истраживање литературе ме је довело до ловца који за своје сафарије носи искључиво ово оружје у поменутом калибру. Да ли због маркетинга или неоспорног квалитета, али Винс Лупо са Флориде за своје авантуре користио је искључиво муницију мало познатог произвођача - "Гарретт" и то лаборације са 420 грејна тешким зрнима широког и равног врха израђеним од тврде легуре олова, за које је тврдио да су врхунски пенетратори.
Прочитајте још: Далекометно стрељаштво је подстакло развој карабинске меч муниције у широком спектру тежине
Велика тврдоћа оловног зрна представља балансирану комбинацију легирања калајем (ливност), арсеном и сребром (тврдоћа), уз каљење зрна испуштањем из кокиле у хладну воду. Свака грешка може да води до тврдог али кртог зрна које би се при удару у циљ распало. Због тога су рецептура и технологија за израду тврдих али жилавих оловних (хард каст) зрна пословна тајна сваког произвођача. Још једна од предности оловних над зрнима са бакарном кошуљицом је у нижим притисцима урезивања у жлебове, што на крају резултира већом почетном брзином на истим притисцима.
Нажалост, у Србији није било могуће купити ништа од муниције за .45/70 са зрнима која би тврдоћом и тежином била на висини задатка, а надање да ћу у ЈАР успети да нађем нешто слично било ми је рискантно, па сам помоћ потразио од Михаила Топаловића, техничког директора у фабрици муниције "Први партизан" из Ужица. Као неко ко производи метак тог калибра и пласира велике количине муниције у САД, Михаило и његов тим инжењера били су спремни да чују различите идеје и предлоге који су овом калибру могли да повећају употребну вредност.
Захтеван задатак за ППУ
Пројектни задатак је био развој муниције са зрнима не лакшим од 400 грејна, од материјала што веће густине, облика оптимизованог за пенетрацију и са максималним средњим притисцима који увелико превазилазе ЦИП стандард. Према том стандарду, максимални средњи притисак износи 2.200 бара, али већи светски произвођачи увелико производе муницију са притисцима који иду и до 2.760 бара. Оваква муниција не би представљала проблем модерним конструкцијама као што је Марлин 1895. Како то обично бива, задатак је било много лакше осмислити него спровести у дело.
Снажни тропски калибри имају чауре великог капацитета, због чега није од значаја колика је густина материјала, т.ј колико ће им запремине чауре "појести" зрно. У таквим случајевима бакарни монолити су одличан избор али мања запремина чауре .45/70 натерала нас је да размишљамо у правцу зрна са оловним језгром. Пример доброг решења су зрна равног врха ПБ, израђена од легуре бакра са великом шупљином у задњем делу, са оловном испуном.
Јужноафрички произвођац зрна "ГС Кастом" такође има једно занимљиво решење, а то је примена низа водећих прстенова (дриве бандс), уместо класичних зрна пуног пречника. На овај начин смањен је притисак урезивања тврдог бакра у жлебове, што резултира повећањем брзине за око 30 м/с и то без увећања притисака. Према речима Топаловића, ови жлебови су заиста револуционаран изум, који на жалост никада неће постати масован тренд због високе производне цене.
Синтеза два решења
Моја идеја је била да се ова два концепта споје у јединствено решење, чиме би се практично добио савршен пенетратор - зрно равног врха од тврдог недеформабилног материјала (100% бакар) оптимизовано за дубоку пенетрацију, док веће барутно пуњење (коришћење релативно краћих зрна увећава барутну комору) и прстенови значајно подижу брзину. Искусан Михаилов тим ангажовао се око комплетних прорачуна и техничке документације, као и саме израде прототипова. Посебну захвалност дугујем заједничком пријатељу, а од скора и нашем сараднику на пољу балистике Аци Полићу који је пружио допринос приликом развоја пројектила, посебно дела који се тиче терминалне стабилности и пенетрације, тачније односа маса бакра и олова у зрну.
Нестабилно зрно би неутралисало све напоре да се добије зрно високе пенетрације. После више прототипова коначно смо добили зрно којим смо сви били задовољни. Водећи се просечним максималним притисцима од 2.760 бара, остварена је брзина на устима цеви од 560 м/с што зрну даје сад већ респектабилних 4.000 џула. Да би добијену лаборацију оценили чистом петицом, остало је да проверимо још два парметра - прецизност и пробојност.
Боца - "јединица пробојности"
Само за потребе теста прецизности ставио сам оптички нишан на пушку али због снажног трзаја искористио сам скаут оптику, која је од ока удаљена тридесетак центиметара. До сада ме никада није ритнула мазга, али мислим да не може бити горе од трзаја лагане пушке енглеског, равног и необично уског кундака, али то је била цена коју сам морао да платим. Група погодака се ни по величини ни по позицији није разликовала од групе добијене са стандардном муницијом са зрном исте тежине.
Будући да се пројектил у води понаша врло слично као и у ткиву, врло често тестирам нове типове муниције пуцањем у ПЕТ боце од шест литара, у којима се продаје флаширана вода. Тестирање је мало напорно, али јефтино и поуздано. Уобичајена пенетрација карабинске муниције, у зависности од типа зрна и калибра, креће се од 3 до 7 боца, па сам у сврху испитивање ове муниције поређао 10 боца, како бих би сигуран да ћу ухватити пројектил.
На моје велико изненађење, зрно је пробило свих 150 цм воде и зарило се у грудобран!
Прочитајте још: Чека се коначна одлука: Колико је извесно да војска САД изабере муницију са чаурама од полимера, композита или челика?
Оваква перформанса апсолутно је превазишла сва моја очекивања, али и резултате на које сам наилазио у пракси и литератури, што ме је учинило више него сигурним да смо сви одлично одрадили свој део и да ћу потпуно бити равноправан са ловцима који су се одлучили за далеко снажније калибре.