·
·
Коментара: 0
ШПИЈУНАЖА
Добро погледајте овај САТ и ако га на нечијим рукама ВИДИТЕ, знаћете ко је тај ЧОВЕК
Најсофистициранији софтвер за шпијунажу свих времена је толико моћан да се сматра оружјем и сме се продавати само под строгим условима - онај ко зна да га користи може вас пронаћи помоћу вашег ГПС, у сваком тренутку укључити ваш микрофон и камеру и снимити све, украсти ваше слике, контакте, сваки документ.
Акције руских и америчких хакера постали су саставни део сукоба супер-сила, њихови упади у базе поверљивих података постали су глобални проблем, али је у Русији, за разлику од ситуације на Западу, лако купити податке као што су детаљи из пасоша или бројеви банковног рачуна, сазнаје ББЦ.
Прочитајте још: Патријарх Дожић се следио када је видео како краљ Александар вуче конопац "МРТВАЧКОГ ЗВОНА": Било му је јасно шта следи
Стручњаци за сајбер-безбедност тврде да се огромне количине наводно приватних података, укључујући и оне из државних установа, продају и купују сваког дана.
Роман Рјабов је једног јутра кренуо по цигарете, а вратио се као шпијун.
Једног јутра у јануару 2018. године, пише „Дејли мејл“, Роман Рјабов изашао је из канцеларије у граду Тула на југу Русије да купи цигарете. Радио је за „Билајн“, једног од највећих мобилних оператера у Русији. Пришао му је човек кога никад раније није срео, Андреј Богођук, одмах му износећи пословни предлог. Желео је да Рјабов приступи телефонској евиденцији некога кога је познавао.
Дигиталне сенке
Касније истог дана, Рјабов је мејлом послао Богођуку дугачак списак телефонских позива и датума, за шта је био плаћен 1.000 рубаља (16 долара). Рјабов је новом познанику послао и податке са још два броја мобилних телефона. Али, „Билајн“ је тад већ приметио упад у поверљиве податке и позвао полицију. Њима двојици је суђено и кажњени су друштвено-корисним радом: Богођук 340 сати, Рјабов 320. Годину дана касније, овај метод набављања личних података у Русији већ је постао старомодан.
Данас свако може да добије податке сваког.
Легендарни Сноуден
Фото: Youtube/ screeenshot JRE Clips
- Ако постоји потражња и на њој може да се заради новац, неко ће се већ појавити да попуни ту празнину - рекао је Харисон ван Рипер, аналитичар истраживања у фирми за сајбер безбедност „Дигиталне сенке“). До „цурења" званичних информација долази у свим земљама. Један од најславнијих случајева је онај Едварда Сноудена, извођача радова за америчку Агенцију за националну безбедност; он је 2013. године објавио огромну количину података о шпијунским активностима Вашингтона.
Шпијун у џепу
Многима паметни телефон представља прозор у свет. Али шта ако је и прозор у ваш приватан живот? Јесте ли икад узели у разматрање чињеницу да бисте могли носити шпијуна у џепу? Замислите кад би хакери даљински могли инсталирати на ваш телефон програм који им омогућава приступ свему, укључујући енкриптоване поруке, па чак да контролишу микрофон и камеру?
ЦИА је отворила налог на Инстаграму да би привукла нове сараднике.
Позната по тајанствености, затворености и тајним шпијунским акцијама, америчка обавештајна агенција је отворила налог на друштвеној мрежи „Инстаграм“. „Ми смо прва линија одбране наше државе", пише у опису налога. На првом посту је фотографија радног стола на коме су раштркани разни предмети, од коврџаве перике сиве боје, до хрпе страних новчаница.
Фотографија, снимљена у главном седишту агенције ЦИА у Ленглију (Вирџинија) носи криптичан потпис „Шпијунирам мојим малим оком". Изазов је препознати предмете на фотографији. Да би будући агенти успели, представник за штампу агенције рекао је „CBS News“ да је налог отворен као део стратегије с циљем привлачења млађе генерације аналитичара, агената и истражитеља, а већина корисника „Инстаграма“ је млађа од 30 година.
Хаспелова преко Инстаграма регрутује младе
Фото: Youtube/printscreen NBC News
Директорка агенције Ђина Хаспел најавила је отварање налога прошле године на трибини одржаној на Универзитету Обурн у Алабами.
Фотографија има симболику: мапа Кине, сива перика, сат са временом 8:46 када је авион ударио кулу...
На фотографији, објаснила је она, налазе се симболи најбољих америчких шпијуна. Између осталог, ту је и пар дугмади за манжетне које, наводно, користе ЦИА агенти да би се међусобно препознали. Шпијуни носе и посебне сатове попут "Ареса", па када га видите на нечијој руци знајте да је то - "Бонд".
Први Цијин твит био је: "Не можемо ни да потврдимо, ни да демантујемо да је ово наш први твит".
Мајк Мари је специјалиста за сајбер безбедност у „Лукауту“, компанији из Сан Франциска, која помаже владама, пословним фирмама и потрошачима да им телефони и подаци остану сигурни. Он објашњава како функционише најсофистициранији софтвер за шпијунажу свих времена. Софтвер толико моћан да се сматра оружјем и сме се продавати само под строгим условима.
- Онај ко зна да користити софтвер може да вас пронађе помоћу вашег ГПС", каже Мајк. То значи да , „могу у сваком тренутку укључити ваш микрофон и камеру и снимити све што се дешава око вас. Он краде приступ свакој друштвеној апликацији коју имате; краде све ваше слике, контакте, информације из календара, мејл, сваки документ, буквално претвара телефон у справу за прислушкивање.
Спајвери постоје годинама, можда га и ви имате.
Спајвери постоје годинама, а са овим конкретним примерком улазимо у потпуно нови свет. Овај софтвер не пресреће податке током преноса кад су обично већ енкриптовани, него док су још на телефону, преузимајући све његове функције. Технологија је толико напредна да ју је готово немогуће открити.
Наивни бос
Фото: Youtube/FUSION
Ел Чапо је волео да телефонира
Након што је побегао из затвора, у бекству је провео шест месеци, помагала му је и штитила га разграната мрежа коју је направио чувени нарко-бос Ел Чапо. Комуницирао је само преко енкриптованих телефона; наводно их је немогуће хаковати. Али, тврди се да су мексичке власти купиле нови, напредни софтвер за шпијунажу и успеле да „заразе" телефоне из његовог ужег окружења, што их је одвело до скровишта. Хватање Ел Чапа показује како овај тип софтвера може да буде непроцењиво оружје у борби против тероризма и организованог криминала.
Шпијунирају и неважне блогере.
Ево занимљивог примера, наводи га „Гардијан“. Известан Рори Донахи, блогер, основао је блискоисточну групу за вођење кампања и интернет страницу. Извештавао је о кршењима људских права у Уједињеним Арапским Емиратима, од опхођења према мигрантским радницама до туриста што крше закон. Његова публика састојала се од свега неколико стотина људи, наслови нису били запаљивији од оних што се појављују у свакодневним вестима. Тек кад се пребацио на рад за информативни портал „Блискоисточно око“ десило се нешто необично - почео је од непознатих пошиљалаца да добија чудне мејлове са линковима.
Телефон Џамала Кашогија хаковала је саудијска влада.
Рори је проследио један такав сумњиви мејл истраживачкој групи по имену „Ситизен Леб“, са седиштем на Универзитету у Торонту, који истражују злоупотребу дигиталне шпијунаже против новинара и активиста за људска права. Потврдили су да је линк био намењен да са њега скине малвер на свој уређај, али и да информише пошиљаоца о типу антивирусне заштите коју има. Испоставило се да је Рорија на зуб узела компанија за сајбер шпијунажу при влади Уједињених Арапских Емирата у Абу Дабију. Она надгледа групе које влада сматра екстремним и ризиком по националну безбедност. Чак су ситном британском блогеру доделили шифровано име „Гиро" пратећи чланове његове породице, као и сваки његов покрет.
Скандал "Воцапа"
Апликација о хаковању "Воцапа" била је тачка уласка у софтвер телефона. Када једном уђе, хакер може да скине све. Хаковано је 1,5 милијарде корисника!
Преко "Воцапа" хаковано је 1,5 милијарде људи.
„Ситизен Леб“ је саставио читав досије о ономе што сматра злоупотребама влада у улози клијената. Да ли и творце софтвера треба сматрати одговорним за те злоупотребе? За разлику од другог оружја, као што су оружје или муниција, творац остаје активан током пружања услуге и одржавања спајвера и после продаје. Да ли је онда подложан кривичној одговорности ако се софтвер злоупотреби? Главни играч на тржишту законитог пресретања јесте израелска компанија по имену НСО група. Постоји већ скоро деценију и зарађује стотине милиона долара годишње.
Прочитајте још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу
"When you asked me what I am most excited about, it's caring for the people and growing a cadre of people who understand these technologies."
— CIA (@CIA) February 25, 2020
Read more from CIA CIO Juliane Gallina's conversation with @FedTechMagazine:https://t.co/hvpoUyX6bR
Крајњи циљ индустрије законитог пресретања, Свети грал, ако смемо тако да га назовемо, јесте развити спајвер 100 одсто неухватљив. Ако успеју то да постигну, нико неће моћи пријавити злоупотребу зато што нико неће знати да се дешава.
